Публикације

Изазови у области вода у условима климатских и развојних процеса у Србији

Геофизички процеси који се одигравају у Србији, а који су студиозно разматрани у складу са обавезама Србије према Париском споразуму да о томе подноси периодичне извештаје, најнеповољније се одржавају у области вода. Могу се издвојити само неки од посебно неповољних утицаја. ▪ Постоји тренд повећања температура (просечно за 20С до половине века, по најблажем сценарију), али су повећања већа у топлом делу године. Повећава се број тропских дана и дужина трајање топлотних таласа. То се врло неповољно одражава на све видове коришћења вода (снабдевање насеља, хидротехничке мелиорације), али и на животну средину, посебно на водене екосистеме. ▪ Падавине се мењају на врло неповољан начин: повећавају се зими и у пролеће, али се значајно смањују у летњем, вегетационом делу године (и преко 14% по најблажем сценарију). Зими ће се смањивати снежне падавине и замењивати кишом. што је врло неповољно са гледишта интензитета обнављања подземних вода. И овај феномен је веома неповољан, посебно у области хидротехниччких мелиорација, јер захтава сложеније системе за одводњавање и повећану потрошњу воде за наводњавање. ▪ Просечни протоци се мењају неравномерно по територији Србије. На Дунаву, Сави и Тиси долази до благог повећања (2-4%), али се на домаћим рекама (све три Мораве, Ибар, Тимок) очекују смањења од по неколико процената. Тај процес промена је врло неповољан за све видове коришћења вода, као и са гледишта мера заштите квалитета вода. ▪ Врло неповољна је промена режима протицаја: повећавају се протицаји у хладном делу године (XI, XII, I, II и III), док се значајно смањују у топлом, вегетационом делу године. Већ у наредној деценији очекује се да ће се највећи дневни протицаји повећати за преко 15%, док ће доћи до смањења најмањих протицаја око 25%, уз тенденцију даљег смањивања и продужавање маловодних периода. Последице су веома озбиљне, посебно у области заптите од великих вода, али и у свим областима коришћања вода и заштите њеног квалитета. Биће неопходни врло сложени системи са акумулацијама, којима се једино може утицати на побољшавање тако неравномерних протока. ▪ Посебно је неповољна појава смањења интензитета обнављања подземних вода, која се већ увелико уочавају и које угрожавају бројне локалне водоводе који се ослањају искључиво на таква изворишта. То смањење је највеће током лета и јесени и биће све неповољније током времена, достижући смањења и преко 60-70%. Тај процес је изузетно наповољан, јер ће многа насеља која су се до сада успешно снабдевала водом из локалних изворишта подземних вода (врела, бунари) морати да се повезују са регионалним системима који се поред локалних изворишта подземних вода ослањају и на акумулације. Имајући у виду све те чињенице, Међуодељенски одбор за животну средину је одлучио да се тематика Округлог стола усредсреди на оне области коришћења вода, заштите од вода и заштите квалитета вода које су највиталније, и у којима ће погоршавања хидролошких процеса имати најопасније последице по становништно, привреду и животну средину, посебно по водене екосистема. Одабране су следеће теме и за њих су одређени известиоци, који су дали уводна излагања, као полазиште за дискусију: 1. Др Бранислав Ђорђевић, професор Грађевинског факултета у Београду, у пензији и редовни члан АИНС. Стање водних ресурса и развој водопривредне инфраструктуре 2. Др Миодраг Јовановић, професор Грађевинског факултета у Београду, у пензији и редовни члан АИНС. Заштита од великих вода 3. Др Александар Ђукић, професор Грађевинског факултета у Београду. Снабдевање водом насаља и индустрије 4. Др Александар Ђукић, професор Грађевинског факултета у Београду. Заштита вода од загађивања 5. Др Милош Станић, професор Грађевинског факултета у Београду. Хидротехничке мелиорације Да би учесници Округлог стола могли и детаљније, апостериори, да имају увид у излагања известилаца, као и да би заинтересована јавност могла да се упозна са разматрањима ове веома важне проблематике, АИНС је одлучио да свих пет уводних излагања постави на свој сајт. То је у складу и са Архуском конвенцијом, коју је Србија ратификовала 12. маја 2009. године, а која дефинише обавезу држава у обавештавању јавности и укључивању грађана у разматрање и одлучивање о животној средини и стратегији њеног очувања.