Предавања
Оптимални читач магнетских меморија. Када и како патентирати изуме?
16.04.2024, Електротехнички факултет, Сала 57, 12 часоваПредавач: Проф. Александар Кавчић
Одељење/Институција: Одељење електротехничких наука
Представићемо проблем читања сигнала са магнетских меморија онако како је он изгледао раних 1990их година, и поћи трагом решавања проблема управо онако како се то дешавало пре 3 деценије. Тада, дакле пре 30 година, је број транзистора (рачунарских јединица) који се могао уградити у чип био МИЛИОН пута мањи него данас, а под тим граничним условима је требало наћи решење. Осврнућемо се на развој технологије који је допринео усвајању технолошког решења раних 2000их година и енормном финансијском успеху овог изума, али ћемо и сасвим реално проценити будућност овог изума у следећој деценији. Имате изум? Патентирати или не? Ко треба да патентира? Са којим циљем? Били Ви изумитељ, или можда инвестирор у технолошки развој, Ви свакако морате бити свесни изузетно велике вероватноће да Ваш патент пропадне, а да дотични изум никада не дочека да буде имплементиран у неком производу. Осврнућемо се на све замке патентирања, као и на околности под којима треба патентирати и шта заправо очекивати. Видећемо да одлуке о патентирању не треба доносити олако, и да је ту потребно много више планирања и познавања тржишних услова него што то напрви поглед изгледа.
Предавач: Проф. Александар Кавчић
Професор Кавчић је тренутно придружени професор електротехнике на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу, а предавао је на Универзитету Хаваји у Манои, Хонгконгу као и на Харварду. Универзитет на коме је докторирао, Карнеги Мелон, добио је је једну од највећих одштета у историји универзитета у судском поступку против предузећа Марвелл Тецхнологy Гроуп због крађе и коришћење патента, који је Кавчић описао у својој докторској дисертацији. Патент је добио широку примену у индустрији магнетских меморија. Професор Кавчић је и филантроп и оснивач фондације Алек Кавчић, чији основни циљеви су промоција образовања и науке. Уписао је електротехнику у Београду, а завршио у Бохуму (Немачка). Докторирао је електротехнику на Карнеги Мелон Универзитету у Америци. Добитник је ИЕЕЕ награде за најбољи рад 2005. године у области процесирања сигнала за меморије, ИЕЕЕ Феллоw признања 2018, као и два признања за личност године у Србији 2021. и 2022.
