Предавања
Обрада и одлагање радиоактивног отпада - од теорије до коначног одлагалишта
08.05.2013, Стални семинар АИНС, Свечана сала Грађевинског факултета у БеоградуПредавач: Др Илија Плећаш
Одељење/Институција: Одељење технолошких, металуршких и наука о материјалима
Настајање радиоактивног отпада (РАО) везано је за почетак истраживања и коришћења радиоизотопа и нуклеарних техника. У почетку примене радиоизотопа у свакодневном животу (медицина, индустрија, научна истраживања) само је мањи број људи био свестан проблема РАО. Коришћењем нуклеарне технологије у енергетске сврхе за производњу електричне енергије у нуклеарним електранама овај проблем је постао израженији, па се о обради, привременом стокирању и коначном одлагању РАО почело интензивније размишљати и конкретно деловати. Јасно је да РАО представља потенцијалну опасност по човека и његову околину и да га треба на стручан начин изолирати и трајно “ одложити” у таквим условима који ће спречити његов импакт са човековом околином у наредних неколико стотина година. Да би се то постигло наука и њени следбеници разрадили су и још увек раде , на технологијама и методама којима би се однос између човека и РАО решио на што бољи начин. Шта је Радиоактивни је отпад ? Према дефиницији Међународне агенције за атомску енергију (IAEA), Радиоактивни отпад је: „Материјал који садржи или је контаминиран нуклидима у концентрацијама таквима да је ниво радиоактивности већи од вредности специфицираних од стране компетентних тела, а да при томе материјал нема употребну вредност.” Осим истрошеног горива нуклеарне електране (које није РАО), свакодневно производе радиоактивни отпад који се назива технолошки отпад, а укључује различите делове опреме (цеви, вентили, манометри, алати…). РАО такође настаје пречишћавањем воде и гасова (филтри, јоноизмењивачке смоле, талог евапоратора…) као и коришћењем различите заштине опреме (Одела, рукавице, котаминирани алат, маске, отпад из деконтаминације…) РАО настаје и у медицини где се свакодневно и рутински користе радиоактивни материјали и јонизујуће зрачење за дијагнозу болести или за лечење. У индустрији радиоактивни отпад представљају истрошени громобрани и детектори дима, као и сви остали уређаји који нису у употреби а садрже радиоактивне изворе. Радиоактивни отпад настаје такође у научноистраживачким институтима при извођењу експеримената у којима се користе (отворени или затворени ) извори зрачења. Основни појмови управљања радиоактивним отпадом Предтретман, кондиционирање, стокирање и коначно одлагање РАО су основни технолошки процеси којима се РАО доводи до стања потпуне безопасности по човекову околину у дужем временском периоду. Коначно одлагање РАО материјала представља његово неповратно остављање , уз контролу, да временом због полувремена распада радионуклида, РАО материјал изгуби своја опасна радиоактивна својства. Тај период за ниско и средње радиоактиван РАО износи 300 до 500 година, односно 10 просечних периода полураспада радионуклида који се сврставају у РАО ниске и средње радиоактивности. То значи да ће се радиоактивност смањити 1000 пута након тог периода , што је основни циљ коначног одлагања.
Предавач: Др Илија Плећаш (Биографија)
