Радна организација: Грађевински факултет
Адреса радне организације: Булевар Краља Александра 73, 11000 Београд

Улогујте се како бисте видели све унете податке.

Бранислав В. Ђорђевић је рођен 1938. у Скопљу. Редован професор Грађевинског факултета у Београду, редовни члан Академије инжењерских наука Србије (од 2004), члан Научног друштва Србије од 1999, professor honoris causa. Као утемељивач Теорије водопривредних система као нове гране Техничке кибернетике, предавао на више универзитета. Био је шеф Катедре за хидротехнику на Грађевинском факултету у Београду. Његова специјалност су планирање сложених хидротехничких система са хидроелектранама, оптимизација вишенаменских система за коришћење, уређење и заштиту вода, развој метода операционих истраживања при управљању вишенаменским системима, истраживање хидроенергетских потенцијала и њиховог коришћења у оквиру интегралних система, анализа и алокација поузданости система сложених конфигурација, истраживање успешног уклапања хидротехничких система у еколошко окружење, израда планских докумената водопривреде и хидроенергетике највишег стратешког нивоа. Развио је савремене методе оптимизације и планирања хидротехничких система и најсложенијих конфигурација, те се сматра једним од најкомпетентнијих светских експерата на том плану. Аутор 300 библиографских јединица, од којих 8 књига као једини аутор, 6 књига као први аутор, у 15 књига аутор једног или више поглавља. За књиге „Коришћење водних снага 1 и 2” награђен 1984. Октобарском наградом Београда. Његово капитално дело из области теорије водопривредних система, објављено у САД (1993) – Cybernetics in Water Resources Management – базна је монографија у свету из те области и цитира се у том својству. Друге често цитиране књиге: Водопривредни системи, Објекти хидроелектрана, Хидроенергетско коришћење вода. На низу научних скупова у земљи и иностранству поверавана му је улога предавача по позиву или генералног известиоца. Радио је на планирању свих већих хидроелектрана и водопривредних система у СФРЈ - ХЕ Ђердап 1 и 2, РХЕ Бајина Башта, каскада ХЕ на Неретви, ХЕ Козјак, ХЕ Вишеград, ХС ДТД, ХС Северна Бачка, на оптимизацији многих система, као и на изради најважнијих стратешких планских докумената у области вода на простору бивше СФРЈ. Аутор је делова који се односе на воде у Просторном плану Србије и низу просторних планова општина и простора посебних намена (акумулација, сливова, коридора, рударских басена, итд.). Био је руководилац израде планског документа ''Стратегија интегралног управљања водама Републике Српске''. Резервни је мајор Војске Србије.