БРАНКА Г. ЛАЗИЋ, редовни члан АИНС од 2002. године, емеритус од 2011, редовни професор у пензији Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, рођена је 1937. године у Суботици. Основну школу, гимназију и Пољопривредни факултет завршила је у Новом Саду /1960./ где је магистрирала и докторирала. За асистента на предмету Повртарство овог факултета изабрана је 1960. године, и пролазећи сва звања пензионисана је 2001. у звању редовног професора. Била је у два мандата шеф Катедре за ратарство и повртарство, а декан Пољопривредног факултета у периоду од 1985-1989. године. Била је ментор за 7 докторских теза, и 10 магистарских и водила је усавршавање више домаћих и страних доктораната. У Научно друштво Србије изабрана је 1996. године, а за почасног члана Руске академије природних наука (РАЕ) изабрана је маја 1999. године. Члан је International Society for Horticultural Science од 1974. Сада је члан стручне редакције за пољопривреду Српске Енциклопедије (САНУ и Матице српске). Научни рад проф, др Бранке Лазић обухвата истраживања биолошких особина поврћа посебно из породице Allium затим, утицаја агроеколошких и агротехничких мера на раст и развиће, принос и квалитет поврћа, развој производње у заштићеном простору и увођење пластеника, затим развој индустријске, механизоване производње поврћа. Једна је од оснивача органске пољопривреде у Србији. До сада је објавила и саопштила 330 наслова, 34 студија и технолошких пројеката и коаутор је прве југословенске сорте црног лука-Купусински јабучар (1980 репризната 2003) и као сорта Урал призната у Русији 2000. год. Објавила је 30 књига као једини или први аутор од “Башта зелена целе године" (1982, 1986), седам издања уџбеника Повртарство за средње пољопривредне школе (од 1984-2008), три издања универзитетског уџбеника “Повртарство", Производња поврћа у пластеницима (2001), Дечија био башта (2002) монографија Органска пољопривреда (2008), Органска производња поврћа (2013). Руководила је готово свим научним пројектима из широке области повртарства од 1974 до 2002, као и међународним пројектима. Велики део пројеката и резултата примењен је у конвенционалној и органској производњи поврћа Србије и шире.