Вести

Прва успешна година рада Међуодељенског одбора - Градови Србије у будућности

16.11.2018

Град као рационалан, динамички и комплексан систем, али са значајним примесама ирационалног (вредности, људи и њихове идеје и аспирације, и сл.) расте и развија се у Србији мање или више плански, али и убрзано стàри и онемоћава. Највредније што Србија поседује су људски ум, знање, искуство, и данас све више технолошко умеће, што чини кључне чиниоце које треба користити на нов начин који би помогао да се квантитет становника који се агломерирају у градовима Србије преиначи у нов квалитет према европским стандардима током 21. века, уз поштовање локалне традиције, специфичности и посебних особина. Утолико се донекле још могу препознати утицаји различитих култура на моделе живота, традицију производње и грађења, друштвених односа и односа према природи. Ово указује на сложеност задатка око градова Србије у будућности, али и на неопходност трасирања путева и формулисања вођица којим би они могли да: (а) оптимално и на одржив начин користе своје ресурсе и позицију, уз посебну пажњу ка демографским поремећајима, (б) искористе могућности природног окружења са њим у синергији, (в) рационално организују активности, привредне и услужне, и комуникације, (г) утврде потенцијал повезивања са насељима у ужем и ширем окружењу, и (д) појачају поверење грађана и омогуће њихово активно учешће у систему одлучивања. Назнака ових проблема и усмерења тражи од АИНС, као водеће институције у Србији за област инжењерских наука у сарадњи са компатибилним друштвеним и другим наукама, заузимање јасног и аргументованог става о томе како град у Србији у будућности треба и може да се развија демографски, економски, социјално, културно, еколошки и институционално, доприносећи добробити читаве државе, њених регионалних целина и локалних заједница. С том идејом, мисијом и циљевима Међуоделењски одбор АИНС под називом Градови Србије у будућности је требало да окупи научнике из инжењерских и других компатибилних наука који су заинтересовани и имају енергију да се баве овом темом. Затим Одбор треба да омогући прву размену идеја о насловној теми која ће чинити окосницу рада као и формирање мета-базе података и релевантне документације, како би у наставку проистекао рад на великом пројекту под називом Градови Србије у будућности, уз предпостављену подршку надлежног министарства. Читав рад Одбора методолошки је требало поставити према интегралном моделу који подразумева укрштање кључних приступа код анализе и дефинисања трасе и вођица развоја градова Србије у будућности, уз укључење ширег круга актера, друштвених и културних радника и институција заинтересованих за тему града али и тему развоја Србије уопште. У складу са наведеним, Међуодељењски одбор Градови Србије у будућности је конституисан 23.01.2018. За координатора је изабран проф. др Стојков Борислав. После анализе могућности ангажовања експерата из различитих научних области, који су ангажовани на проблематици развоја града, и након додатних консултација, дефинисана је прелиминарна листа могућих чланова Међуодељењског одбора Академије инжењерских наука Србије под називом Град Србије у 21 веку. Лист чланова је следећа: Проф. др Борислав Стојков, координатор МО, тема Метрополитенско подручје и регион, Академик САНУ, Проф. Милан Лојаница, академик САНУ, члан АИНС-тема Органска архитектура и идентитет града, Др Мила Пуцар, члан АИНС (ГН)-тема Обновљиви извори енергије у граду и посебан значај енергетске ефикасности, Проф. др Бранислав Ђорђевић, члан АИНС (ГН)-тема Управљање урбаним хидросистемом, у нормалним, ванредним и кризним околностима у Србији, Проф. др Петар Петровић, члан АИНС (МН)-тема Паметна индустрија у граду, Проф. др Биљана Стојановић, члан АИНС (МН)-тема Нови материјали у паметним зградама, Проф.др Бошко Рашуо, члан АИНС (МН)-Ваздушни транспорт у граду Србије у будућности, Проф. др Марија Тодоровић, члан АИНС (МН)-тема Однос града и села у функционалном окружењу, Проф. др Мина Петровић, социолог (Филозофски факултет у БГ)-тема Град и грађани, Проф. др Невена Васиљевић, пејсажни архитекта (Шумарски факултет у Бг)-тема Урбани предео – зелено-плави концепт и отпорност града у Србији, Др Игор Марић, члан АИНС (ГН)-тема Култура грађења у градовима Србије, Проф. др Вук Богдановић, саобраћајни инжењер (Факултет техничких наука у Новом Саду)*-тема Интелигентан саобраћај у граду, Проф. др Никола Рајаковић, електроинжењер (ЕТФ у Београду)-тема Интелигентан урбани електросистем, Др Бошко Јосимовић, просторни планер (научни саветник, ИАУС у Београду)-тема Животна средина и квалитет урбаног живота у Србији, Проф. Бранислав Митровић, академик Сану, члан АИНС (ГН)- тема Паметна архитектура, Проф. др Александар Кадијевић, историчар уметности (Филозофски факултет у Бг)-тема Културно наслеђе, идентитет града и значај за будућност градова Србије, Проф. др Ђорђе Зрнић, члан АИНС (МН)-тема Јавне механизоване гараже у градовима Србије. У периоду од оснивања до краја маја 2018 Одбор је одржао 4 састанка на којима је највише било речи о програму рада у 2018 и о темама које ће бити предмет разговора и других активности. Поред тога на састанке су позивани екстерни експерти (др Синиша Тркуља и др Славка Зековић) који су приказали теме од посебног значаја за рад Одбора а које до сада нису биле у фокусу чланова Одбора (Хабитат Нова урбана агенда и урбана економија). Програм рада у 2018 који је конципиран након састанака садржао је 6 активности током целе 2018. године: 27. марта одржан отворени Округли сто: Градови Србије у будућности (координатори проф. др Борислав Стојков и др Игор Марић, панелисти: проф.др Мина Петровић, др Милена Вукмировић, др Владимир Мацура, др Злата Мацура, Мр Милица Ресановић) 26.априла одржан отворени Округли сто: Урбана мобилност – могућности градова Србије (координатор проф. др Вук Богдановић, панелисти: др Владимир Деполо, проф. Др Радомир Врачаревић, проф. Др Валентина Басарић, Мр Градимир Стефановић, проф. Др Бошко Рашуо, др Светлана Вукановић) 30. маја одржан међународни семинар: Метрополитени будућност великих градова Србије (координатор проф. др Борислав Стојков, панелисти: проф.др Рудолф Гифингер из Беча, др Герд Линц из Дрездена, проф.др Велимир Шећеров, проф.др Марија Тодоровић, др Биљана Врбашки, Мр Мирољуб Станковић) 21. јуна – Урбана економија, индустрија 4.0, иновације и нове технологије – предавања и расправа (координатор проф. др Петар Петровић) 27. септембра – Обновљиви извори енергије, енергетска ефикасност и нове технологије у материјализацији зграда (координатор др Мила Пуцар са проф. др Биљаном Стојановић 28. новембра - Урбана физиономија и питања морфогенезе – предавања и расправа (координатор академик САНУ проф. Милан Лојаница). За децембар је планирана поледња актвност: ...децембар – Модели града Србије у будућности – радионица и конкурс (координатор академик проф. Бранислав Митровић). Послењи састанак МО Градови Србије у будућности планиран је за 04. децембра 2018 када ће бити размотрено питање активности чланова МО и покренуто питање програма активности у 2019. години. Тема паметног града је покренута на неколико конференција у Београду и Србији (излагао проф. Др Борислав Стојков) а успоставља се и контакт са локалним заједницама у Србији и БиХ како би евентуално реализован неки од могућих пројеката из оквира концепта паметног града. Проф. Др Борислав Стојков Координатор МО Градови Србије у Будућности

design by Milica Popović
врх