ПРЕДМЕТ УРЕЂИВАЊА
Члан 1.
Овим
Статутом, у
складу са
Законом о друштвеним
организацијама
и удружењима
грађана (у
даљем тексту:
Закон)
уређују се:
организација,
делатност и
пословање Академије
инжењерских
наука Србије
(у даљем
тексту:
Академија),
овлашћења и
начин
одлучивања
органа и тела
Академије,
статус чланова
Академије, као
и друга
питања од
значаја за рад
и делатности Академије.
ЦИЉЕВИ
Члан 2.
Академија
инжењерских наука
Србије је научна
инжењерска асоцијација институција којa остварује,
организује, развија
и подстиче научно-истраживачки
рад у области
инжењерства, у
креативној и пројектној
инжењерској делатности,
утиче и усмерава
основна,развојна
и иновациона истраживања,
као и остале облике
стручног и научног
стваралаштва
и ширења знања
у свим инжењерским
дисциплинама.
Члан 3.
Активности Академије су усмерене према развоју и интеграцији научне и инжењерско-креативне мисли, стваралаштву и ширењу знања у домену инжењерства.
ДЕЛАТНОСТИ
Члан 4.
Основна делатност Академије је:
73102: Истраживање у техничким наукама
што
обухвата делатности
Академије су:
· Научна, развојна и иновациона истра-живања у свим инжењерским областима;
· Експериментални развој и испитивања у инжењерству;
· Учествовање у реализацији и оцени научних, развојних и иновационих пројеката, као основе технолошког развоја Србије;
· Покретање иницијатива и давање предлога за израду програма научног и технолошког развоја Србије;
· Анализа научних открића и препорука њихове применљивост у Србији;
· Подстицање и неговање научне и стручне критике;
· Покретање иницијатива, креирање предлога и пружање мишљења носиоцима еко-номско-привредног, технолошког и укупног развоја Србије, за што успешније реализовање дугорочних и актуелних проблема материјалног развоја Србије, као и ради побољшања услова за научни и стваралачки рад инжењерског кадра;
· Израда пројеката, студија, ревизија и друге пројектне документације;
· Пружање савета и експертских оцена;
· Издавање монографија, часописа, стручних књига, зборника радова и других публикација;
· Организовање научних трибина, научних и стручних саветовања у области инжењерских наука;
· Ширење и популарисање научна сазнања;
· Помагање оспособљавању и усавршавању инжењерског подмлатка;
· Праћење развоја инжењерства у целини и подстицање његовог развоја у науци, пракси и школству у Србији;
· Остваривање сарадње са научним и стручним организацијама, установама и лицима, у земљи и у иностранству.
Члан 5.
Ради ефикасности реализације научних, развојних и иновационих истраживања, као и ради инжењерско-креативне стваралачке делатности, пројектовања, израда студија, пружања савета, експертских оцена и другог, Академија може основати свој Институт.
Члан 6.
Академија својим програмом рада утврђује облике и врсте својих активности.
НАЗИВ И СЕДИШТЕ
Члан 7.
Назив Академије је: Академија инжењерских наука Србије. Скраћени назив је АИНС.
Седиште Академије је у Београду, Зелени венац 2/III.
У кореспонденцији са иностранством назив Академије на енглеском језику је: Academy of Engineering Sciences of Serbia.
Логотип Академије је:
ЧЛАНСТВО
Члан 8.
У свом саставу Академија има редовне, дописне, почасне и иностране чланове и почасне-чланове саветнике.
Члан 9.
За редовног члана Академије може бити изабран истакнути инжењер научник - стваралац, држављанин Републике Србије, чији резултати у области науке и инжењерског стваралаштва представљају висока достигнућа по чијем основу је стекао значајан углед у земљи и иностранству.
За дописног члана Академије може бити изабран истакнути инжењер научник - стваралац у инжењерским дисциплинама, држављанин Републике Србије, који се истиче значајним научним или стваралачким достигнућима.
За почасног члана Академије може бити проглашен истакнути научник - стваралац у инжењерским дисциплинама или инжењерству блиских дисциплина, држављанин Републике Србије, који је члан неке националне академије наука.
За иностраног члана Академије може бити изабран истакнути инжењер научник - стваралац у инжењерским дисциплинама, који није држављанин Републике Србије, а чији су резултати значајно допринели развоју и примени науке и у нашој земљи.
За почасног члана–саветника, односно члана-саветника, може бити изабран инжењер стваралац или научни радник држављанин Србије који се у свом дугогодишњем раду истакао стручним, научним, образовним или организационим резултатима и тиме допринео развоју наше земље.
Ближи критеријуми се дефинишу правилником о избору нових чланова
Члан 10.
Права и обавезе сваког члана Академије су:
Да се бави научним и високостручним инжењерским стваралачким радом, у оквиру Академије и шире;
Да саопштава и преноси сазнања и резултате рада;
Да у јавном животу чува етику струке и да се залаже за остваривање циљева и програма Академије;
Да осмишљава, помаже и подржава рад Академије;
Да редовно учествује у раду одговарајућих тела Академије;
Само редовни и дописни чланови учествују у кандидовању, избору и могу бити бирани у органе Академије.
Члан 11.
Избор нових чланова Академије обавља се, по правилу, сваке треће године. Избор у чланство Академије врши Скупштина Академије сагласно Правилнику о избору, који је донела.
Члан 12.
Право предлагања кандидата за чланове Академије имају:
· Одељења Академије;
· Институти, факултети, привредне орга-низације, као и струковне инжењерске организације Србије ;
· Три члана Академије.
Уз предлог мора бити приложена и писмена сагласност предложеног кандидата.
Члан 13.
Одлука о избору чланова сматраће се пуноважном уколико седници Скупштине присуствује најмање 2/3 чланова утврђеног кворума и за одлуку гласа више од половине чланова утврђеног кворума.
Члан 14.
Новоизабраним члановима уручује се диплома о чланству у Академији. Облик дипломе утврђује Председништво Академије.
Члан 15.
Чланство у Академији престаје по личном захтеву члана, који у писменој форми доставља Председништву, или по предлогу одељења уколико члан неоправдано није активан у Академији годину дана, о чему одлуку доноси Председништво Академије.
Члан 16.
Академија се стара да својим члановима створи услове за успешан научни и стручни рад, и предузима мере да им се омогући рад и у другим научним, стручним и привредним орга-низацијама.
ОРГАНИ АКАДЕМИЈЕ
Члан 17.
Органи Академије су: Скупштина, Предсе-дништво, Надзорни одбор, Одељења, Одбори и Председник Академије.
Своје активности Академија обавља преко органа.
Скупштина Академије
Члан 18.
Скупштина је највиши орган Академије и чине је редовни, дописни, почасни и чланови саветници .
Члан 19.
Скупштина Академије:
· Доноси Статут Академије и његове измене и допуне;
· Одлучује о избору чланова Академије ;
· Одлучује о образовању одељења;
· Бира председника , потпредседника и Надзорни одбор Академије;
· Разматра резултате рада Академије;
· Доноси план рада;
· Доноси финансијски план и усваја завршни рачун;
· Одлучује о међународној сарадњи и учлањењу у одговарајуће иностране академије и слична друштва;
· Ради друге послове утврђене Статутом.
Члан 20.
Скупштина се одржава најмање једном годишње. Скупштина пуноправно одлучује ако јој прису-ствује више од половине укупног чланства,изузев при избору нових чланова Академије где је потребно најмање 2/3 чланова утврђеног кворума
Члан 21.
Одлуке Скупштине су пуноважне ако за њих гласа више од половине присутних чланова Академије.
Члан 22.
Начин
рада Скупштине
се утврђује пословником правилником који доноси
Скупштина.
Председништво Академије
Члан 23.
Председништво Академије је извршни орган Скупштине.
Председништво сачињавају: председник, потпредседник, генерални секретар и секретари одељења.
Члан 24.
Мандат Председништва траје четири године.
Члан 25.
Председништво пуноправно одлучује ако седници присуствује више од половине чланова.
Председништво
одлучује већином
гласова присутних
укупног
броја
чланова чланова.
Начин
рада Председништва
се утврђује пословником посебним
актом, који усваја
Председништво.
Члан 26.
Председништво Академије:
· Руководи целокупним радом Академије између две Скупштине;
· Доноси одлуке о сазивању Скупштине и утврђује дневни ред;
· Утврђује програм рада;
· Стара се о остваривању одлука Скупштине и циљева Академије;
· Доноси одлуке о организовању стручних и научних саветовања, семинара и других радних састанака;
· Утврђује програм међународне сарадње;
· Утврђује предлог финансијског плана;
· Подноси Скупштини извештај о раду;
· Бира генералног секретара Академије;
· Обавља и друге послове од интереса за остваривање циљева и програма рада Академије утврђених овим Статутом.
Председник Академије
Члан 27.
Председник Академије се бира из редова редовних чланова Академије.
Члан 28.
Кандидата за председника предлаже најмање 10 чланова Академије.
Предлог се подноси у писменој форми и то најмање 10 дана пре Скупштине на којој се бира председник.
Гласање је тајно.
Уколико се не изабере председник или ако до дана избора није поднесена листа предлога за председника, Скупштина ће већином гласова утврдити новог кандидата за председника
Процедура избора се регулише правилником који усваја Скупштина
Члан 29.
Председник Академије:
· Заступа и представља Академију;
· Стара се о извршавању одлука Предсе-ништва и Скупштине;
· Овлашћени је финансијски налогодавац, што може пренети на потпредседника или генералног секретара;
· У изузетно хитним случајевима решава и питања из надлежности Председништва, уз обавезу да о томе обавести Председништво на првој следећој седници;
· Извршава и друге послове одређене Законом и овим Статутом.
Члан 30.
У знак признања и захвалности за посебне доприносе у организовању и раду Академије, Скупштина може на предлог Председништва, председника чији је мандат истекао, прогласити почасним председником. Мандат почасног председника није ограничен.
Члан 31.
Академија има Потпредседника.
Потпредседниk се бира на исти начин као и председник.
Потпредседниk обавља оне послове за које га овласти председник.
Потпредседник замењује председника када он није у могућности да обавља предвиђене послове.
Генерални секретар
Члан 32.
Председништво именује генералног секретара Академије на период од четири године.
Генерални секретар Академије припрема предлоге одлука Председништва, води текуће послове Академије, помаже председнику и потпредседнику у њиховом раду, обавља друге послове утврђене овим Статутом, а посебно се стара о координацији у домену стручних послова који се обављају кроз сродне струковне институције. Одговоран је за успешност координације.
Одељења
Члан 33.
Одељење чине редовни, дописни и чланови саветници. Одељење се образује за једну или више научних области. Одељења су:
· Одељење биотехничких наука;
· Одељење грађевинских наука;
· Одељење електротехничких наука;
· Одељење машинских наука;
· Одељење рударско-геолошких наука;
· Одељење технолошко-металуршких наука.
Члан Академије може, осим у одељењу коме припада по својој специјалности, учествовати у раду и других одељења, без права на одлучивање.
У оквиру одељења се могу образовати одбори.
Одлуку о образовању одбора доноси Предсе-дништво, на предлог одговарајућег одељења.
Чланови одбора и других тела се бирају из редова чланства Академије, као и из редова истакнутих научника и стручњака инжењерских дисциплина.
Председника и чланове одбора или других радних тела именује одељење које их је образовало.
Члан 34.
Одељења на седницама разматрају:
· Питања из области наука и струка за коју су формирана,
· Утврђују предлог програма рада;
· Предузимају активности за реализацију својих програма;
· Утврђују предлог финансијских средстава потребних за рад одељења;
· Разматрају и утврђују извештај о раду Академије;
· Разматрају предлоге и утврђују планове појединих пројеката и других докумената и нормативних аката који се подносе Скупштини на усвајање;
· Разматра активности својих одбора, уколико их има и координира њихов рад;
· Даје научним и другим установама мишљења и предлоге, по сопственој иницијативи или на њихов захтев, о питањима значајним за организовање или побољшање науке и струке;
· Бира и разрешава секретара и заменика секретара одељења.
· Начин рада одељења се одвија по пословнику који доноси Одељење.
Члан 35.
Секретар одељења се, по правилу, бира из реда редовних чланова Академије.
Секретар одељења се стара о раду одељења, председава седницама одељења и стара се о извршењу одлука одељења и реферише Председништву и Скупштини о питањима из домена рада одељења.
Секретар одељења има заменика, који га замењује када је спречен да обавља поверене му дужности.
Члан 36.
Секретар и заменик секретара одељења се бирају на период од четири године.
Члан 37.
Одбори и друга радна тела се могу формирати као стална или повремена тела. Одбори се формирају за реализовање појединих програмских задатака у појединим областима рада Академије.
НАДЗОРНИ ОДБОР
Члан 38.
Надзорни одбор обавља контролу материјалног и финансијског пословања и о томе подноси извештај Скупштини Академије.
Надзорни одбор има председника и два члана, које бира Скупштина из редова чланства Академије.
Чланови Надзорног одбора бирају се на четири године и могу бити поново бирани.
ЈАВНОСТ РАДА АКАДЕМИЈЕ
Члан 39.
Рад Академије је јаван.
Чланство и јавност се обавештавају о раду Академије непосредно, путем одговарајућих публикација преко средстава јавног информисања и другим погодним начином.
О обавештавању јавности се старају председник и генерални секретар Академије.
СРЕДСТВА АКАДЕМИЈЕ
Члан 40.
Академија има свој финансијски план.
Средства за рад Академије се стичу из добровољних прилога, поклона, донација, помоћи других организација као и из одговарајућих државних фондова и из других извора у складу са законом., а у делатностима из члана 4 овог статута.
Финансијским планом Академије средства се распоређују на:
· Средства за остваривање научног програма Академије;
· Средства за стручну службу;
· Средства за финансирање општих послова и опреме Академије;
· Средства за међународну сарадњу.
Стицање и расподела финансијских средстава се регулише посебним правилником који доноси Председништво Академије.
ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ СТАТУТА
Члан 41.
Иницијативу за измене и допуне Статута могу дати:
· Скупштина;
· Одељење;
· Председништво;
· Члан Академије;
Иницијатива мора бити писмено образложена и подноси се Председништву Академије, које припрема предлог измене који доставља Скупштини.
Члан 42.
Обавезна тумачења овог Статута и његових појединих одредби даје Скупштина Академије.
ПРЕСТАНАК РАДА АКАДЕМИЈЕ
Члан 43.
Академија престаје са радом одлуком Скупштине, када престану услови за остваривање циљева Академије инжењерских наука Србије, као и у другим случајевима, предвиђеним законом.
У случају престанка рада имовина припада Министарству за науку.
ПЕЧАТ
Члан 44.
Академија има свој печат. Печат је округлог облика по чијем ободу пише ћирилицом: Академија инжењерских наука Србије – Београд и број 1998.
У средини печата је амблем Академије квадратног облика који садржи латинична слова АИН.
СТУПАЊЕ НА СНАГУ СТАТУТА
Члан 45.
Овај
Статут ступа на
снагу даном усвајања
од стране Скупштине
Академије инжењерских
наука Србије и Црне
Горе.
Истог дана престаје
да важи Статут
Академије инжењерских
наука Србије и Црне
Горе који је донет
од стране Скупштине
Академије од
26102006 године.