Prof. Dr. Miodrag Sekulovic, dipl. inž.

Predsednik AINS-a

O NACRTU PROSTORNOG PLANA REPUBLIKE SRBIJE*

Nacrt Prostornog plana predstavlja kompleksan i veoma važan dokument za razvoj Srbije. U njemu su definisani ciljevi i označeni glavni pravci razvoja do 2021. godine, kao i strateški prioriteti koje bi trebalo ostvariti do 2014. godine. Planom prostornog razvoja , na određeni način, predviđa se naš iskorak iz postojećeg stanja u  neposrednu  budućnost.

Prostor Republike Srbije je deo šireg prostora Evrope, koji ima svoje prirodne i geostrateške karakteristike, potencijale i resurse kao i nasleđena materijalna i kulturna dobra. O postojećem stanju kao polaznoj osnovi budućeg razvoja mi imamo dosta opservacija, ali ne i dovoljno pouzdanih saznanja zasnovanih na istraživanju i naučnom sagledavanju, kao i na kvalitetnom praćenju razvoja u prethodnom vremenu. U Prostornom planu prostor nije samo geografski ili fizički pojam već, pre svega, biološki ambijent i životna sredina, kao višefunkcionalni deo šireg prostora sa kojim je fizički i funkcionalno povezan. Na taj način, razmatranja u Prostornom planu izlaze i van okvira samog prostora, što je neophodno radi vođenja računa o uticaju okruženja kao i globalnih uticaja na naš prostor, kao i zbog primene univerzalnih standarda Evrope i sveta u oblasti našeg tehničko-tehnološkog razvoja i oblasti društveno-ekonomskih odnosa.

Funkcija prostornog razvoja u naznačenom periodu predstavlja ekstrapolaciju  funkcije na bazi postojećeg stanja i njegove istorije, kao i na osnovu predviđanja i realnih procena mogućnosti i ograničenja u vremenu koje je pred nama. Ekstrapolacije, generalno, a posebno one koje su funkcije vremena, nisu uvek pouzdane zbog složenosti same funkcije i zbog mnogih neizvesnosti u budućem vremenu. Osim toga, polazna osnova funkcije našeg razvoja nije sasvim pouzdana, jer je ona vremenski još blizu neregularnog područja u kojem je naš razvoj imao dramatičan prekid sa degradacijom bitnih parametara fizičko ekološke i materijalne prirode, kao i elementarnog funkcionisanja. Planirani period od 10 godina je samo mali segment vremenski neograničene funkcije razvoja, koja bi trebalo da je neprekidna i sa pozitivnim gradijentom, tj.da stalno raste. Zbog toga je neophodno obezbediti stalno praćenje i preduzimanje potrebnih mera za realizaciju predviđenog plana prostornog razvoja. U taj posao, prevashodno kvalitativne prirode, neophodno je da se uključe kompetentne naučne i stručne institucije. Na taj način, na kraju predviđenog vremenskog intervala imaćemo novo stanje kao pouzdaniju osnovu za sledeći prostorni plan.

Svi sektori prostornog plana su povezani i međuzavisni tako da se ne može izdvojiti bilo koji od njih a da se ne povede računa o njegovom uticaju na ostale i obratno. Kao neposredni prioriteti u Prostornom planu opravdano se ističu: poljoprivreda, energetika i infrastruktura, uz ekologiju i savremene standarde o zaštiti i unapređenju životne sredine. Više od 60% teritorije Republike Srbije je poljoprivredno zemljište, što samo po sebi ukazuje da je to najznačajniji potencijal i prirodni resurs zemlje. Za oblast poljoprivrede, energetike, kao i za ostale privredne grane, neophodno je uraditi temeljne projekte strateškog razvoja.

Infrastruktura je bitan činilac privrednog razvoja i uspešnog funkcionisanja zemlje. Ona nas povezuje i funkcionalno integriše sa širim okruženjem i podiže ukupni potencijal i civilizacijski nivo zemlje. Infrastruktura podržava i bitno utiče na razvoj mnogih privrednih grana, na funkcionisanje gradova, naselja i dr. Naši globalni infrastrukturni saobraćajni projekti definisani su kao prioriteti koje treba realizovati do 2014. godine. To su dva panevropska infrastrukrutna koridora, koridori VII I X, koji su utvrđeni kao međunarodni koridori još 1994. i 1997. godine.

* Izlaganje na svečanoj prezentaciji Prostornog plana Republike Srbije, 4. juna 2010.

Koridor VII je međunarodni plovni put Dunavom, koji predstavlja okosnicu čitavog našeg unutrašnjeg plovnog saobraćaja. On je deo važnog plovnog puta Rajna-Majna-Dunav koji povezuje Severno sa Crnim morem. Dunav, sa 600km dugim tokom kroz Srbiju, je značajan energetski i vodoprivredni potencijal, a sa svojim okruženjem predstavlja višefunkcionalni potencijal, resurs i veliko prirodno bogatstvo, te traži ozbiljno izučavanje radi njegovog optimalnog korišćenja, zaštite i unapređenja kao prirodnog ambijenta. Koridor X obuhvata putni i železnički saobraćaj, kao i izradu gasovoda, optičkih kablova i pratećih sadržaja. Putni koridor ukupne dužine 2400km od kojih 900km prolazi kroz našu zemlju, povezuje 8 država, a posredno sa bočnim kracima Srbiju sa još 6 država. Zbog toga je on naš najpreči prioritet i velika šansa za naš brži izlazak iz ekonomske krize. Sve u vezi sa ovim koridorom odavno je definisano: trasa, profil, standardi...Odavno se radi i na realizaciji ovog krupnog projekta, ali kraj još nije blizu. Mnogi rokovi su prošli a da planirani poslovi nisu završeni, uglavnom zbog neobezbeđenih finansijskih sredstava. Međutim, treba reći i da naše firme nisu bile u mogućnosti da to urade. Naša velika građevinska preduzeća su nestala u procesu privatizacije, a ona koja su opstala kao i novoformirana, nemaju formalne uslove da se kandiduju za takve poslove. Ona mogu da učestvuju samo kao podizvođači iz “druge ruke“ kod inostranih firmi koje formalno vode posao i koje tako povećavaju svoju finansijsku moc i stručnu kompetentnost.

Ovaj problem zaslužuje posebnu pažnju jer se on pojavljuje i kod drugih investicionih poslova. Nije logično pa ni dopustivo da mi kao društvo (država), krupne investicione poslove za koje obezbedimo sredstva, prepuštamo inostranim firmama iako te poslove znamo i možemo da uradimo i sami (naše firme), samo zato što naše firme nemaju formalne uslove da učestvuju na konkursima (tenderima) koje sami raspisujemo i o kojima bi trebalo sami  i da odlučujemo.Treba da se podsetimo da su naša građevinska preduzeća pre više od 30 godina imala sve potrebne uslove i punu kompetentnost za takve poslove o čemu svedoče brojni objekti izgrađeni u mnogim zemljama, gotovo na svim kontinentima, neki od njih su prepoznatljivi simboli svojih zemalja, koji podsećaju i na mnogo bolje doba našeg građevinarstva.

Predloženi prostorni plan je složen i veoma značajan projekat koji mogu da ponesu i iznesu samo svi građani Srbije , za koje on otvara dosta posla u svim oblastima rada. On pruža mogućnost za rešavanje problema nezaposlenosti, kao jednog od krupnih problema društva. Prostorni plan je prostran i za više učesnika u poslu  nego što ih mi danas imamo. Za realizaciju ovog plana potrebna je veća materijalna podrška, pregalaštvo, bolja organizovanost i sposobnost upravljačke strukture društva.

Težište naše ukupne aktivnosti potrebno je pomeriti prema proizvodnji, naročito oblastima za koje imamo povoljne prirodne uslove, tradiciju i dobru perspektivu u pogledu globalne konkurentnosti , kao i infrastrukturi , globalnoj i lokalnoj, koja podržava i podstiče privredni i ukupni razvoj zemlje. Znanje bi trebalo da postane ključni faktor-pokretačka razvojna snaga u realizaciji Prostornog plana u svim njegovim segmentima. Naravno, podrazumeva se da je i upravljačka struktura društva – države i njenih institucija, zasnovana na znanju kao pokretačkoj snazi razvoja, ali i kao neophodnim ograničenjem za donošenje „hrabrih“- brzih i pogrešnih odluka, po osnovu neznanja. Paradoksalno je da nam se znanje najviše odliva kada nam je najpotrebnije, kada su pred nama veliki projekti i poslovi koji traže savremena znanja.Tako na primer, razvoj energetike je među prvim prioritetima u našem Prostornom planu, a iz naše zemlje poslednjih godina u svet odlaze čitave generacije diplomiranih inženjera elektrotehnike. Slično je i sa ostalim inženjerskim i  drugim visokoškolskim profilima. Taj negativni trend potrebno je zaustaviti stvaranjem ambijenta za jačanje sprege između nauke i industrije (privrede).

Povećanje istraživačkih sadržaja u svim aktivnostima industrije prepoznat je kao ključni mehanizam rasta ekonomije, održavanja postojećih i stvaranja novih radnih mesta, konkurentnosti u globalnim razmerama i za održivi razvoj evropske ekonomije i društva u celini. Na ovom konceptu zasnovane su Evropske tehnološke platforme, kao i nacionalne tehnološke platforme pojedinih zemalja članica EU.

Akademija inženjerskih nauka Srbije, na prednjem konceptu, radi na pripremi strateškog projekta „Nacionalne tehnološke platforme Srbije“, koji može biti i svojevrstan prilog unapeđenju i realizaciji Prostornog plana Srbije, u čijoj je javnoj prezentaciji AINS aktivno učestvovala.U AINS-u su održana dva okrugla stola, o Energetici i Vodoprivredi, kao značajnim segmentima Prostornog plana. Na njima su uzeli učešće pozvani naučni radnici i stručnjaci iz Akademije i van Akademije, sa fakulteta, instituta i privrednih organizacija. Diskusije, primedbe i predlozi sa ovih skupova predstavljaju vredan prilog sagledavanju stanja kao i mogućnosti u pogledu budućeg prostornog razvoja Srbije. Slične „okrugle stolove“ trebalo bi održati i za druge tematske celine Prostornog plana, u okviru priprema odgovarajućih strategija razvoja. AINS je spreman da svojim angažovanjem doprinese daljem unapređenju i uspešnoj realizaciji Prostornog plana Srbije.