REPUBLIČKA AGENCIJA ZA PROSTORNO PLANIRANJE

Direktor: Prof. dr Borislav Stojkov, dipl.inž.građ.

Predmet: Sažeti akcenti sa Okruglog stola o delu Vode i Vodoprivredna infrastruktura u PPRS

Na Okruglom stolu, održanom 11.maja 2010. na Građevinskom fakultetu u Beogradu, nakon uvodnog izlaganja prof.dr Branislava Đorđevića, redovnog člana AINS, učesnici OS su izneli svoje ocene dela PPRS koji se odnosi na razmatranu temu, izdvojili najvažnije stavove i dali određene predloge za dopune i pobiljšanja. U prilogu su dati pisani prilozi učesnika koji su ih priložili. Ovde se daju akcenti iz tih materijala, po redosledu izlaganja učesnika. Kratko se daju podaci o učesnicima u raspravi.

Prof. dr Vojislav Vukmirović, dipl.inž.građ., vodeći hidrolog i ekspert za kvalitet i zaštitu voda, predsednik Jugoslovenskog društva za zaštitu voda, autor mnogih strateških dokumenta u oblasti voda u zemlji i svetu.

Ocene eksperta: Hidrološka obrada dobra i ocene stanja vodnih resursa su tačne, posebno sa gledišta neravnomernosti protoka. Hidrološka izučenost dovoljna za strateška rešenja. Nove obrade mogu biti samo nepovoljnije, ali ne bi uticale na promenu koncepcije rešenja i konfiguraciju sistema. Akumulacije apsolutno neophodne i prostore za njih treba što pre sačuvati prostornim planovima posebnih namena. Samo se akumulacijama može ostvariti planirane visoke obezbeđenosti isporuke vode naseljima i drugim potrošačima, koja su dobro odabrane (naveden primer za podsistem Crnog Timoka, kome je neophodna akumulacija Bogovina). Rešenje (konfiguracija sistema, objekti, izvorišta) se neće menjati, može se menjati samo dinamika realizacije. Ispravan pristup sa regionalnim sistemima za vodu za piće i rečnim sistemima za ostale vidove korišćanja i zaštite voda. Dobro je što se prednost daje čeonim akumulacijama, posebno zbog zaštite kvaliteta voda, jer se akumulacije moraju koristiti za zaštitu kvaliteta voda (navedeni veoma nepovoljni pokazatelji za Južnu Moravu). Prioriteti za realizaciju PPOV (postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda) dobro odabrani: prednost PPOV u naseljima u gornjim delovima slivova i onim koja štite izvorišta (npr. Brus, Blace, Sjenica). Završna ocena: strategija sistema je dobro odabrana, kao takva se neće menjati, može se menjati samo dinamika njene realizacije, zavisno od ekonomskih uslova i eventualnih promena hidrološke situacije.

Prof. dr Miodrag Jovanović, redovni član AINS, redovni profesor Građevinskog fakulteta u BGD, ekspert u oblasti regulacije i uređenja vodotoka, rečne hidraulike, plovidbe, pristaništa.

Ocene eksperta: U su PPRS dati relevantni hidrološki podaci, dobra strateška rešenja i prioriteti. Nepotpun deo o zaštiti od poplava, jer je ’izrada PPRS došla u nepovoljnom trenutku, kada je upravo započet posao na izradi Preliminarne procene rizika od poplava, kao prvi korak u sprovođenju Direktive EU ... o proceni i upravljanju rizicima od poplava’. Biće potrebna dopuna PPRS kada se budu napravile indikativne karte zona plavljenja spoljnim i unutrašnjim vodama, tzv oblasti značajnog rizika od poplava. Zbog pogoršanja režima oticaja mogu nas očekivati samo veći rizici od poplava. To će zahtevati veće retenzione prostore za prihvatanje i ublažavanje velikih voda. Završna ocena: deo PPRS o vodama i vodoprivrednoj infrastrukturi se može prihvatiti, ali bi bila potrebna revizija nakon 5 godina, da bi se ugradili i rezultati novih analiza rizika od poplava, čija je izrada upravo započeta.

Komantar Obrađivača: Analize rizika od poplava su vrlo značajne za prostorno planiranje, ali se takve analize i da hoćemo ne mogu ugraditi u PPRS, na kome se sve prikazuje u razmeri 1:300.000. A samo tekstualno nabrajanje ugroženih zona bi zahtevalo nekoliko desetina strana teksta i ne bi pružalo valjanu informaciju. Zone rizika treba detaljno uneti u PP opština, prostorne planove prostora posebnih namena, kao i u regulacione planove. U takvim prostorima planovima treba sprečiti izgradnju objekata. 

Nenad Miloradović,dipl.inž.građ., šef najvećeg biroa u Energoprojekt-Hidroinženjeringu, projektant  velikog broja objekata i sistema u zemlji i inostranstvu, radio na planiranju naših najvećih sistema.

Ocene eksperta: Realno predstavljena situacija u oblasti voda. Neophodni složeni integralni sistemi sa akumulacijama. Bez akumulacija nema budućnosti u Srbiji. Malo je prostora pogodnih za akumulacije i treba ih što pre detaljnijim planovima zaštititi od destrukcije. PPRS je definisao realne složene sisteme koji su neophodni. Veliki značaj predloženih objakata koji treba da posluže kao strateška rezerva vode Srbije. Pravilno istaknut značaj regionalnih sistema. Sistemi na srednjoj i donjoj Drini i V.Moravi su najveći razvojni projekti. Dobro je data selektivnost redosleda PPOV, sa težištem na gornjim delovima slivova i zaštiti izvorišta. Stav o MHE je ispravan: graditi ih svuda gde ne ugrožavaju velike sisteme i gde se mogu uklopiti u okruženje. RHE Đerdap 3 je izvodljiv samo u okviru znatno većeg elektroenergetskog sistema. Za budući razvoj treba poštovati princip: ISPLANIRAJ, ZAŠTITI (prostor), IZGRADI. Veliki značaj merama zaštite izvorišta i akumulacija. Zaključna ocena: razmatrani deo PPRS je potpuno prihvatljiv.

Aleksandar Božović, dipl.inž.građ, redovni član AINS, dugogodišnji rukovodilac najviših stručnih tela Međunarodne komisije za visoke brane (ICOLD) i projektant velikog broja najsloženijih objekata.

Ocene eksperta: Dobro odabrana rešanja i strategija. Veliki značaj zaštite prostora za građenje velikih brana i akumulacija. Takvih prostora Srbija ima znatno manje nego što bi nam bili potrebni i dobro je što su pojedinačno navedeni za zaštitu prostora. Potrebno je razmatrati seizmički hazard, jer je on vrlo bitan za planiranje velikih brana i sistema. Završna ocena: rešenje potpuno prihvatljivo, dopuniti PPRS i sa analizom seizmičkih hazarda.

Prof. dr Nikola Marjanović, dipl.inž.građ., ekspert u oblasti hidrologije, kvaliteta voda i planiranja sistema, najbolji poznavalac prioriteta izgradnje objekata u oblasti voda u Srbiji. Nije bio prisutan zbog neodložnog puta, ali se izvinio preko g-đe Tatijane Rakočević i priložio teze za svoje izlaganje.

Ocene eksperta: Pozitivna ocena, uz sledeće napomene. Dati definiciju vodnog zemljišta. Novim Zakonom o vodama je, nažalost, razbijen ’jedinstven vodoprivredni prostor’, koji se potpuno ispravno tako definiše u PPRS. Treba uvesti standarde za efluente, umesto sadašnjeg standarda za recipijente. U tački 535 uvesti stav da je eksploatacije peska i šljinka mera regulacije vodotoka. U stavu 559 istaći značaj što brže izgradnje akumulacija, jer se ti prostori ubrzano gube zbog neplanske izgradnje, ali i zbog sve većih otpora koji se iracionalno vode protiv realizacije takvih neophodnih objekata.

Doc. dr Tina Dašić, dipl.inž.građ., Građevinski fakultet, BGD, ekspert za hidroenergetske objekte i složene vodoprivredne sisteme i za njihovo uklapanje u okruženje, predaje te oblasti na GF BGD.

Ocene eksperta: Vrlo pozitivna ocena tog dela PPRS. Tačne ocene stanja vodnih resursa. Moraju se koristiti tranzitne vode uz sve rizike u pogledu količine i kvaliteta. Jedino rešenje ono koje je predloženo: složeni integralni sistemi uređenja, korišćenja i zaštite voda. Jako važna zaštita predloženih izvorišta i navedenih akumulacija. Data jednino moguća strategija zaštite od poplava u okviru rečnih sistema. Mogući su još nepovoljniji vodni režimi od sadašnjih – vrlo nepovoljnih, u tom slučaju uloga integralnih sistema sa akumulacijama samo dobija na još većem značaju. Jako važno nakon usvajanja PPRS da se drugim detaljnijim planovima zaštite izvorišta i akumulacije. Strateško rešenje koje je dato u PPRS je nepromenljivo i u uslovima novih hidroloških obrada, samo se može menjati dinamika realizacije. Sva rešenja koja su data su potpuno usaglašena sa drugim strateškim dokumentima iz oblasti voda (VOS).

Vladimir Tanacković, dipl.inž.građ., ekspert u oblasti vodovoda, kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje voda, najbolji znalac najaktuelinijih projekata u Srbiji u oblasti komunalne hidrotehnike.

Ocene eksperta: Rešanja data Planom su dobra. Na kopiji teksta PPRS V.Tanacković je dao predloge za izvesne dopune. Predlaže se povećanje stepena zahtevane zaštite od poplava: 500-godišnja velika voda za velike gradove i hiljadugodišnja voda za velike industrijske objekte. Dobar je redosled datih prioriteta, proširuje se lista prioriteta za zaštitu od poplava (Sava u Mačvi, Drina). Strateška koncepcija plana ispravna, ali su dosadašnja ulaganja u razvoj važnih objekata bila nedovoljna. Prema dosadašnjim ulaganjima u vodoprivredu Srbija bi mogla da gradi po jednu branu svakih nekoliko godina, što je apsurdno malo u odnosu na potrebe i narušava dobar planirani koncept integralnih sistema.

Božica Sandić, dipl.inž.građ., planer niza složenih hidroenergetskih objekata i sistema u SFRJ i svetu, sada zadužena za hidroenergetski razvoj u Elektroprivredi Srbije.

Ocene eksperta: Pozitivno mišljenje o strateškim rešenjima koja se odnose na hidroenergetiku, kao rešenjima u okviru integralnih sistema. Podrška i stavu o MHE, svuda gde ne ugrožavaju veće objekte i ekološko okruženje. Dat je predlog da se u listi objekata akumulacija navedu još dve akumulacije: akumulacija Odovovci na Jermi (V = 56 miliona m³, KNU 598 mnm) i HE Pakleštica sa akumulacijom Dojkinci na Dojkinačkoj reci na Staroj planini (V=24,5 mil. m³, KNU=970mnm), jer su date u planovima EPS-a. Obe akumulacije biće unete u Plan nakon rasprave.

Prof. dr Dobrivoje Tošković, dipl.inž.arh., redovni član AINS, urbanista po čijem je projektu izgrađena Nova Kalkuta, autor velikih projekata sa složenom vodoprivrednom infrastukturom.

Ocene eksperta: Pozitivna ocena planiranih strateških rešenja. Dobro data koncepcija održivog razvoja vodnih resursa. Stav: ’kanalizaciona struktura nedorečena’. Kritički stav o kanalizaciji u Srbiji, ne u smislu koncepcije planskih rešenja, već u smislu postojećeg stanja. Problem su mešoviti kanalizacioni sistemi. Ističe se potreba istraživanja ’korišćenja oksidacionih jezera, tamo gde broj sunčanih dana ne traži izgradnju skupih postrojenja’.

Komentar: Lagune (’oksidaciona jezera’) za razgrađivanje otpadnih voda nisu primenljive u našim uslovima, jer dovode do radikalnog zagađenja podzemnih voda, a nema ni pogodnog prostora za takve ’crne tačke’ u ekološkom prostoru. Od takvog stava prof. Toškoviča, koji je to govorio sa stanovišta prakse u Indiji, ogradili su se i neki učesnici (prof. Kolaković), jer su lagune sa otpadnim vodama veliki atak na prostor i dovode do zagađivanja podzemnih voda, što je mnogo veća ekološka šteta. U PPRS je istaknuto da se planiraju separacioni kanalizacioni sistemi, što je na liniji predloga prof. Toškovića.

Tatijana Rakočević,dipl.inž.građ., ekspert za korišćenje i realizaciju vodoprivrednih objektata i sistema, poznavalac prioriteta u održavanju i revitalizaciji tih sistema, šef odelenja u Srbijavodama.

Ocene eksperta: Pozitivna ocena predloženih rešenja integralnih sistema. Vodoprivredni prstor treba da bude jedinstven, kako je ispravno i definisano PPRS, ali je takvu koncepciju poništio tek usvojen Zakon o vodama, koji je takav prostor razbio na vrlo nelogičan način. Predlog: definisati određenije ’vodno zemljište’; eksploatacija peska i šljunka treba da bude isključivo u funkciji uređenja i regulacije vodotoka, a ne privredna grana, kakva je sada praksa.

Kamčev Goran, dipl.inž.građ., šef odseka u Direkciji za vode Republike Srbije, dugo godina prati planiranje, eksploataciju i realizaciju vodoprivrednih sistema.

Ocene eksperta: G. Kamčev je izjavio da na Okruglom stolu ne može da nastupa kao samostalni ekspert, tako da će govoriti kao predstavnik Direkcije za vode. Istakao je da su oni uputili RAPP svoje primedbe i da on stoji iza tog dopisa. Ponovio je stav iz dokumenta da treba da se uradi inovacija Vodoprivredne osnove Srbije (ubuduće: Strategija ...) sa novom hidrologijom, kako bi se moglo da vrši  zaključivanje o rešenjima. Istakao je da taj dokument treba da radi Institut ’J.Černi’.

Komentar: Vrlo je karakteristično da je dopis koji je Direkcija za vode uputila Agenciji, koji su potpisali direktor Direkcije i g. G.Kamčev – ustvari dopis Instituta ’J.Černi’, koji je Direkcija samo prosledila kao svoj akt. To je implicitno potvrdio g. Kamčev. U tom pismu je dominantan stav da treba uraditi nov planski dokument vodoprivrede Srbije, posebno zbog ’izmenjenih geopolotičkih uslova i produžene hidrološke serije’. Međutim, nekoliko učesnika u diskusiji vrlo decidno su izneli svoj stav da se predloženo strateško rešenje neće menjati po koncepciji, konfiguraciji i objekima (ne postoje prostorne mogućnosti za to), upravo zato jer su u njega uneti svi objekti koji se mogu i moraju uneti i za koje se mesta moraju rezervisati. Može se menjati samo dinamika realizacije integralnih sistema.

Miodrag Milovanović, dipl.inž.građ., ekspert koji je radio na ključnim planskim dokumentima u oblasti voda (Vodoprivredna osnova), predstavnik Srbije u međunarodnim telima u oblasti voda.

Ekspert je potvrdio prihvatanje poziv, ali nije bio prisutan. U zadnji momenat pred sastanak obavestio je da mu je direktor Instituta ’J.Černi’ naložio da ne može da prisustvuje kao pozvani ekspert, jer može da se u javnosti nastupa samo u ime Instituta. Individualna istupanja, kao eksperta, ’nisu praksa Instituta’. Obavestio je da je Institut napisao svoje mišljenje i dostavio ga je Direkciji za vode.

Komentar: Upravo to mišljenje Instituta je samo dobilo zaglavlje Direkcije za vode i prosleđeno kao mišljenje Direkcije. Suština mišljenja: zašto je deo o vodama radio pojedinac, a ne Institut; treba uraditi novu Vodoprivrednu osnovu, odnosno, po novom, novu Strategiju razvoja vodoprivrede Srbije, da bi se došlo do relevantnih podataka na PPRS; promenio se geopolitički prostor (problem Kosmeta).   

Predrag Radosavljević, dipl.inž.građ., najbolji pozavalac integralnih sistema za zaštitu priobalja Dunava i planova razvoja HE Đerdap, sekretar srpskog dela Mešovite komisije za HEPS Đerdap.

Ocene eksperta: Strateška koncepcija planskih rešenja je dobra, posebno stav o integralnim sistemima sa akumulacijama. Važna obnova i poboljšavanje performani postojećih HE. Akumulacije su veoma važne, što je ilustrovao prikazom karata dobijenih matematičkim modelom očekivanih promena padavina u ovom delu Evrope, koje pokazuju da će doći do vrlo ozbiljnog smanjenja padavina. To samo povećava značaj akumulacija, tako da sve planirane prostore izvorišta i akumulacija treba sačuvati za tu namenu. Konačna ocena: ’predloženi tekst za vodoprivrednu infrastruturu je uravnotežen i poštuje te činjenice’ (o nepovoljnim vodim režimima).

Prof. dr Miroslav Benišek, dipl.inž.građ, redovni član AINS, svetski poznati ekspert u oblasti opreme za hidroenergetske sisteme, angažovan na poslovima poboljšanja performansi postojećih hidroelektrana i planiranje novih hidroenergetskih sistema.

Ocene eksperta: Sva predložena strateška rešenja su dobra. Svi hidroenergetski sistemi se mogu definisati samo u okviru velikih integralnih sistema korišćenja, uređenja i zaštite voda. Navedeni su svi relevantni sistemi. Razvoj tehnologije opreme je omogućio realizaciju kaskadnih sistema na rekama sa malim padovima (sve tri Morave, Drina, Ibar, Nišava). Mogućnost građenja vrlo racionalnih vrećastih brana, koje može da osvoji naša industrija. Dobro istaknut prioritet obnove postojećih HE, uz povećavanje instalisnaih protoka i snaga. RHE Đerdap 3 se može graditi samo ako se gradi u okviru evropskoh EES. Stav o MHE ispravan. Treba podstaći našu metalnu industriju da ona gradi opremu za male HE. Konačan zaključak: strateška rešenja koja su data su postojana i može se menjati samo dinamika realizacije. Treba zaštititi sve prostore potrebne za realizaciju vodoprivredne infrastrukture.

Prof. dr Živojin Praščević, dipl.inž.građ.,redovni član AINS i sekretar odelenja građevinskih nauka, ekspert za upravljanje sistemima, optimizaciju, kao i organizaciju složenih sistema.

Ocene eksperta: Dat je dobar i koncizan prikaz sadašnjeg stanja u oblsti voda. Primenjen je sistemski pristup, koji obuhvata: harmonizaciju vodoprivrednih, ekoloških i razvojnih ciljeva, integralno upravljanje vodama, realnu ekonomsku politiku. Predloženo rešenje se uklapa u celokupni privredni sistem Srbije kao njegov važan podsistem. Resursnu rentu treba usmeravati, kao što se i predlaže u PPRS, prema opštinama na čijoj se teritoriji vodni resurski nalaze, jer se samo tako može obezbediti njihova adekvatna zaštita. Afirmativna ocena predloženog rešenja.

Prof. dr Srđan Kolaković, dipl.inž.građ., redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu, poznavalac hidrotehničke problematike Vojvodine i obrađivač dela o vodama u planu koji se radi za Vojvodinu.

Ocene eksperta: U PPRS treba uneti objekte koji figurišu u planovima Vojvodine: HE Novi Sad, HE na Savi kod Obrežja, HE Bečej, više malih HR u okviru HS DTD. U Vodoprivrednoj osnovi Srbije su date velike norme potrošnje. (Nesporazum sa ekspertom: u PPRS nisu navođene bilo kakve preporučene norme potrošnje, osim decidnog stava da je sada kriterijum smanjivanja svih normi potrošnje i smanjivanje na manje od 20% svih gubitaka u mrežama). Sistem Severna Bačka se sastoji od podsistema, koji u PPRS nisu decidno navedeni. Mađari ne definišu stepen zaštite na neku računsku veliku vodu, već se računaju hazardi i vrenost branjenih područja, pa se u skladu sa tim definišu zaštitni sistemi. (Opet nesporazum: dok se ne uradi vrlo detaljna analiza hazarda i potencijalnih šteta, treba selektivno definisati stepene zaštite, a to se može uraditi samo na osnovu nekih računskih velikih voda. Napokon, i kada se sračunaju hazardi, čak se i onda u analizu uvode upravo odgovarajući protoci velikih voda od kojih se zaštićeno područje štiti). Autor je poslao svoju diskusiju u elektronskom obliku.

Prof. dr Branislav Đorđević je na kraju izneo kratak osvrt na stabilnost predloženog rešenja. Stavovi:

(a) Kosovo i Metohija su ravnopravno uključeni u rešenje, jer je to rešenje poznato i dosta jasno determinisano. Svojevremeno je urađena Vodoprivredna osnova Kosova i Metohije, a među glavnim obrađivačima su upravo i učesnici Okruglog stola B.Đorđević i V.Vukmirović, koji odlično poznaju potencijalne mogućnosti i ograničenja na prostoru Kosmeta. Ima mali broj potencijalni mesta za akumulacije i ti objekti su se našli u rešenju PPRS. Irelevantno je ko će te sisteme graditi, ali se mogu graditi samo na ograničenom broju mesta. Već se projektuje HE Žur na ’Šarskim vodama’. Ako dođe do aktiviranja kosovskih lignita u okviru velikih termoelektrana, nema dovoljno vode za hlađenje u slivu Sitnice, te je potrebno prevođenje vode iz pravca Metohuje, iz sliva Belog Drima. To je i naglašeno u PPRS. Zaključak: rešenje sistema na Kosovu je ravnopravno tretirano na jedini moguć način. Za dva objekta koji utiču na vodne režime u Centralnoj Srbiji nađena je adekvatna zamena.

(b) Objekat važne brane i akumulacije Končulj na Binačkoj Moravi je unet u PPRS, ali taj objekat nije izvestan. Naime, veći deo te akumulacije treba da bude na Kosovu, što nje izvesno. Može se izvesti i objekat sa nižom kotom uspora, što je i dato u napomeni u PPRS. Međutim, za takav objekat je ’bez pompe’ u PPRS predložena i odgovarajuća zamena, u okviru objekata koji se tretiraju kao ’strateška rezerva vode Srbije’. To je u slivu Južne Morave nadvišenje brane Vlasina unutar tzv. vodnog zemljišta, kao i akumulacija Svođe na Vlasini, koja dobija i takvu funciju.

(c) Bilo je predviđeno da se voda iz akumulacije Gazivode umesto sadašnjeg usmeravanja ka jugu, prema Kosovu, kasnije koristi na prirodnom pravcu. Ta voda je Srbiji potrebna. Ako to ne bude moguće, jer se brane Gazivode i Pridvorica na Ibru ne nalaze u Centralnoj Srbiji, raste značaj Planom predložene akumulacije Velika Orlovača, koja se tretira kao strateška rezerva vode Srbije na pravcu Veliki Rzav – Moravica – Zapadna Morave – Velika Morava.

(d) Imajući sve to u vidu sledi važan zaključak: političke odluke i razvoj situacije na Kosmetu ne uticu na rešenja, na konfiguraciju predloženog sistema, jer su za sve opcije nađena adekvatna tehnička rešenja. U toj funckiji je i predviđeno potencijalno prevođenje vode iz Uvca u Veliki Rzav, pa i mogući transfer voda iz Lima prema Uvcu (preko RHE Bistrica 2) i dalje prema Velikom Rzavu i Centralnoj Srbiji. Utoliko je značajniji predloženi objekat RHE Bistrica 2, sa branom Klak koja nadvišuje za 1 m sadašnju branu Radoinja.

(e) U PPRS ne treba unositi neke preporučene norme potrošnje, jer postoji tendencija da se takav podatak nnekritički koristi kao ’zakonska obaveza’. Sasvim je dovoljno što je istaknut kriterijum smanjivanja normi i svođenje gubitaka na manje od 20%.

(f) Produžavanje hidroloških serija i dobijanje nešta dužih hidroloških nizova neće uopšte uticati na tehnička rešenja. Izvorišta su tu gde su i sva su na neki način angažovana, prostori za akumulacije su nepromenljivi, data je strategija integralnih sistema koja je jedini moguć koncept uređenja, korišćenja i zaštite voda. Kao što je više učesnika OS istaklo: konfiguracija sistema je definisana u skladu sa prostornim i geofizičkim mogućnostima Srbije i kao takva je postojana, ali se može menjati dinamika realizacije planiranih objekata. Ubacivanje u PPRS podataka o produženom hidrološkom nizu nije moguće, jer se radi o poslu koji je tek završen pre nekoliko dana i koji nije revidovan. Nerevidovane obrade se ne mogu unositi u PPRS. To je, zasad, obrada koju tek treba revidentski i stručno analizirati.

(g) Veoma su značajne za Srbiju tek započete analize ’Preliminarne procene rizika od poplava, kao prvi korak u sprovođenju Direktive EU ... o proceni i upravljanju rizicima od poplava’. One treba da dovedu do izrade indikativnih karata zona plavljenja spoljnim i unutrašnjim vodama, tzv oblasti značajnog rizika od poplava. Potpuno je tačna i ocena više učesnika Okruglog stola da je gotovo izvesno da se zbog pogoršanja režima oticaja mogu u Srbiji očekivati pogoršavanja vodnih režima i samo veći rizici od poplava. Međutim, osim tih konstatacija koje su unete u PPRS, i stava da se merama prostornog planiranja na nivou opština i regulacionih planova mora sprečiti građenje u ugroženim zonama, u PPRS se to pitanje detaljnije ne može razmatrati. To ne omogućava ni kartografska predstava PPRS (1:300.000), a tesktualno nabrajanje ugroženih zona nije ni tehnički moguće ni svrsishodno. Tu veoma važnu materiju neinvesticionih mera zaštite od poplava PPRS je tretirao na strateški način, definisanjem principa, a podrobnije rejoniranje i zaštitu konkretnih zona i lokacija treba obraditi u detaljnijim prostornim planovima, planovima prostora posebnih namena, a zatim sasvim precizno regulisati i u regulacionim planovima.

Belešku napravio:                                      Generalni sekretar AINS:

Prof. dr Branislav Đorđević, dipl.inž.građ.                     Prof. dr  Miloljub Smiljanić, dipl.inž.elekt.