Предавања

Глобални и регионални изазови очувања и развоја подземних водних ресурса Србије

05.12.2018, Удружење "Милутин Миланковић"
Предавач: Проф. др Зоран Стевановић
Одељење/Институција: Одељење рударских и геолошких наука
Данас се у Србији између 70 и 75% становништва снабдева пијаћом водом са изворишта подземних вода. И поред честих ранијих недоумица о количинама и расположивости подземних водних ресурса Србије њих има довољно за дугорочно и поуздано снабдевање становништва и индустрије Србије, бар оних корисника на подручју где је и до сада њихово коришћење било доминантно. Међутим, ресурси подземних вода су неједнако просторно и временски дистрибуирани и потребан је значајан и континуални напор стручњака хидрогеологије, и не мање водопривреде, да се они одрживо и рационално користе и, што је најважније, штите од загађивања. Током седамдесетих година 20. века када је учешће подземних вода у јавном снабдевању пијаћом водом било на нивоу од око 90%, подземне воде су биле изложене оцени дела стручњака водопривреде „да их је недовољно у највећем делу Републике и да су непоуздане за водоснабдевање“. То је било праћено преувеличаном оценом потреба становништва и индустрије. Уз овако исказане потребе и захтев за централизацијом и изградњом регионалних водопривредних система, није било могуће обезбеђивати одржавање, и поготову отварање нових изворишта подземних вода. Од тог времена до данас изграђено је неколико акумулација површинских вода, започело је пречишћавање вода реке Саве за потребе Београда, и на тај начин је опало учешће коришћења подземних вода. Подаци и поређење са бројним земљама у ширем окружењу, потврђују чињеницу да подручје ЈИ Европе располаже значајним водним ресурсима, укључујући подземне, и да су величине водног експлоатационог индекса, специфичног отицаја и расположивости воде по становнику, далеко изнад оних у аридним или семи-аридним подручјима света (FAO Aquastat, 2016). У том погледу у ЈИ Европи, Србија на пр. заостаје за Црном Гором, Хрватском, БиХ, Словенијом и Аустријом, али је испред Мађарске, Грчке, Македоније. Централни и посебно јужни централни делови Србије (слив Јужне Мораве) оскудевају у ресурсима подземних вода и нужна су и решења која укључују коришћење и прераду и површинских вода. Ипак, данас је, захваљујући и делом трансферу искустава и примени стандарда ЕУ (WFD, 2000), дошло до значајне промене политике у водопривредној области и порасла је свест да подземне воде као „невидљиви ресурс” пружају најбољи квалитет воде за пиће уз најнижу цену експлоатације (изузетак су само подземне воде основног водоносног комплекса у Војводини где геогени фактори често условљавају и повишене концентрације арсена, бора, органских материја, амонијака). Што се тиче односа ресурси – потребе, потенцијал подземних вода Србије се нажалост и даље процењује на бази података старих преко 20 година (ВОС, 1996) на око 67 m3/s, који се, уз могућност вештачког повећања капацитета подземних вода (вештачка инфилтрација), повећава на преко 100 m3/s (ВОС, 2002). Овако процењени потенцијал три пута у случају природних резерви, и чак око 5 пута са вештачким прихрањивањем премашује актуелну потрошњу воде становништва и индустрије, као и будуће реалне потребе Србије. У циљу појашњења појма „сиромаштво у води“ и поређења са стањем у Србији, приказани су примери потреба у води и расположивих ресурса у појединим земљама света, захтева за водом великих градских агломерација, последица прекомерне експлоатације и потребе примене одрживих решења, као и корака које УН предузима у оцени и прогнози будућих услова експлоатације водних ресурса. Дат је и осврт на резултате неких пројеката везаних за оцену утицаја глобалних климатских промена на водне ресурсе у нашој земљи.
Предавач: Проф. др Зоран Стевановић (Биографија)
design by Milica Popović
врх