Предавања

Пројектовање затварања историјских депонија у Србији

12.12.2018, Свечана сала Грађевинског факултета у Београду
Предавач: Проф. др Мића Јовановић
Одељење/Институција: Одељење технолошких, металуршких и наука о материјалима
У хијерархији управљања отпадом, депоновање се класификује као најмање пожељна, ипак неизбежна категорија. У већини земаља у развоју оно представља доминантни облик у структури управљања чврстим отпадом. Процењује се да се у Србији, од укупне количине отпада, рециклира мање од 5%, док се сав остали отпад депонује. У Србији је идентификовано 3500 сметлишта (тзв. „застарелих историјских депонија“). Нека од њих су легална одлагалишта отпада, док нека нису. Национална стратегија управљања отпадом предвиђа концентисање одлагања отпада на далеко мањем броју депонија, уз изградњу до тридесет регионалних депонија. За преостала легална и дивља сметлишта, предвиђено је затварање. Депоније су индустријски објекти чија изградња се изводи у складу са Законом о планирању и изградњи (ЗПИ). Након достизања пуног капацитета, депонија се затвара уз одговарајућу техничку документацију (члан 181 ЗПИ). Техничка документација затварања депоније садржи одговарајуће елементе најбољих доступних техника - БАТ и операције накнадног одржавања после затварања. Имајући у виду потребу ваљаног затварања врло великог броја постојећих сметлишта и дивљих депонија у Србији, може се оценити да проблематика технолошког пројектовања затварања депонија има врло велики значај. Напомиње се да затварање сметлишта у самом врху проблема које Србија мора да реши у процесу приступања ЕУ, у складу са захтевима из преговарачког поглавља 27 које се односи на заштиту животне средине. Предавање има за циљ унапређење технолошких процеса за затварање историјских депонија. У том смислу презентирају се и дискутују најбоље доступне технике затварања депонија у Европској Унији и одговарајућа важећа регулатива у Рерпублици Србији. Допринос знања и способности полазника би требало да се огледа у спознаји осетљивих елемената при пројектовању затварања историјских депонија (сметлишта) у Србији и резултира увећању способности ваљаног пројектовања и исправне техничке контроле техничке документације.
Предавач: Проф. др Мића Јовановић (Биографија)
Проф. др Мића Јовановић, (1952) дипломирани инжењер технологије, редовни професор Технолошко металуршког факултета, Универзитета у Београду и научни саветник. Наставну, научну, и инжењерску активност обавља у областима технолошког пројектовања и инжењерског управњања. Има више од 500 референци, међу којима и међународна монографска студија, 9 националних монографија, 33 рада у међународним и 53 рада у националним часописима и 134 саопштења на скуповима. Руководио је са 22 научна и развојна државна пројекта и 60 пројекта сарадње са привредом, те био аутор 136 техничких решења Аутор је националне „Стратегије увођења чистије производње у Републици Србији“. Радови, по Scopus-у, цитирани су му 236 пута, по Google Scolar-у 733 пута, H индекс износи 14, а i10 индекс 21. Био је експерт Светске Банке, ОЕБС и УНИДО. Председник је Комисије за полагање стручних испита за технолошку струку. Координатор је Међуодељенског одбора за заштиту животне средине АИНС.
design by Milica Popović
врх