Предавања Одељења рударских и геолошких наука
Основне црте геотектонских догађања у медитеранском подручју током последњих 2,5 милијарде година (протерозоик - фанерозоик)
28.11.2018, Удружење "Милутин Миланковић"Предавач: Проф. др Радуле Поповић
Одељење: Одељење рударских и геолошких наука
Балканско полуоствро представља мозаик хетерогених геотектонских блокова ствараних у разним временима и просторима, почев од пре више од 2 милијарде година закључно са најновијим геотектонским догађајима. На основу распрострањења трилобита Сyнхомалонотус тристани, односно Цалyмене тристани, дошло се до претпоставке да су у ордовицијуму (пре око 450 милиона година) стари геотектонски блокови на данашњем Пиринејском полуострву, Сардинији, затим пелагонско-родопски, Мендерес, анатолиски масиви, сиријски кристалин, припадали јединственом Медитеранском субконтиненту који се током горњег протерозоика одвојио од суперконтинента Гондване (на коме је такође нађен исти фосил: Либија, Мароко), том приликом се између них формирао океан - Прототетис. Истовремено на супротној страни, поменутог субконтинента, егзистирали су геотекронски блокови западне, средње и источне Европе, били су одвојени, најпре од Гондване, а потом и од Медитеранског субконтинента, Палеоазијатским океаном. Затварањем овог океана, а потом и Тетиса следбеника Прототетиса, пелагонско-родопски масив, моравски масив, мезијска плоча и панонски масив улазе у састав данашњег Балканског полуоствра. На основу тих података, затим изотопске старости појединих литолошких формација, њихове металогеније, извршена је реконструкција геотектонске еволуције медитеранског подручја. Задржавајући пажњу на Балканском полуострву, а на основу биостратиграфских, литостратиграфских, петрогенетских, металогенетских, тектонских и података истражног бушења, утврђено је да северни делови српско-македонске масе (дефинисане од стране М.Димитријрвића, 1959) припадају једном, односно моравском (чешком), а јужни и југоисточни, другом геотектонском блоку тј. пелагонско.родопском масиву (тј. медитеранском субконтиненту), који су се независно развијали кроз преалпску геолошку историју. Моравски масив је од раније подељен на доњи (или гнајсни) и горњи (или зелени, односно власински) комплекс. Први је сврстан у континентални тип земљине коре, док горњи или зелени комплекс представља океански тип земљине коре. Ова два комплекса целом дужином раздваја једна регионална структура (дефинисана од стране Б. Петровића, 1969, као структура Врви кобиле). На основу хидрогеолошке бушотине ВГ-3, реализоване у Врањској бањи, 1991. год, оцењено је да би ова структура могла представљати зону колизије поменута два комплекса, односно рудимент старе – бајкалске структуре или зоне субдукције? Према томе не постоје доњи и горњи комплекс, већ су они једновремени и настали су у бајкалском геотектонском циклусу или пре њега као делови континенталног и океанског типа земљине коре.
Предавач: Проф. др Радуле Поповић (Биографија)
