Предавања Одељења машинских наука

Нова енергетска политика у хидро бизнису – Реконструкција великих хидроелектрана

11.06.2014, Свечана сала грађевинског факултета у Београду
Предавач: Проф. др Александар Гајић
Одељење: Одељење машинских наука
Нова енергетска политика условљена је уским радним подручјем термоелектрана, потенцијалним ризиком нуклеарних електрана, ограниченим ресурсима нафте, угља и гаса и новим еколошким захтевима. Узимајући у обзир да су обовљиви извори енергије, посебно соларна и ветроенергија зависни од климатских услова то хидроенергија заузима нову и посебну улогу у енергетским системима развијених великих земаља. Основни циљ хидроелектрана постаје не производња већ њихова снага, а главни захтеви при реконструкцији и ревитализацији поред повећања ефикасности и снаге хидроагрегата су побољшање сигурности, поузданости и расположивости. У овом раду биће приказана високопритисна хидроелектрана са три резервоара и два доводна канала, дугачким тунелом са водостаном, 3 цевовода, 14 Pelton турбина и 7 генератора, и на њој извршена комплексна мерења око 100 физичких величина на низу различитих мерних места на целом систему. Испитивани су различити стационарни и прелазни режими, а величине симултано регистроване. Биће приказани примењени систем за прикупљање и аквизицију мерних величина као и неки интересантни резултати. На основу добијених резултата укупна снага електране је повећана са 245 MW на 305 MW, а прикупљени подаци ће обезбедити поуздану анализу могућности за уградњу још једног агрегата снаге 55 MW. Приказана је такође велика хидроелектрана са 12 Kaplan турбина, номиналне снаге по агрегату од 174 MW, која је повећана прво на 192 MW, а затим на 210 MW. И овде је извршен низ испитивања на терену. Специал програми су припремљени за мерење динамичких напрезања на обртним лопатицама турбина, затим за проверу комбинаторне везе преко степена корисниости и преко минимума вибрација. Биће описани посебно развијени системи за мерење, пренос и аквизицију података, као и неки најзначајнији резултати. Тестирани су стационарни и нормални прелазни режими, док су ненормални и катастрофални анализирани само нумерички. Остварени резултати су плод сарадње Института “Јарослав Черни” из Београда, фирме A.P. Company из Београда, Грађевинског и Машинског Факултета Универзитета у Београду.
Предавач: Проф. др Александар Гајић (Биографија)
design by Milica Popović
врх