МИОМИР ВУКОБРАТОВИЋ, редовни члан и председник Академије Инжењерских Наука Србије
(АИНС) од 1998. године, рођен је 26. децембра 1931. године у Ботошу, Зрењанин, од оца Крсте и мајке Роксанде, рођене Тоскић. Гимназију
завршио у
Краљеву 1950.
Дипломирао на
Ваздухопловном
одсеку
Машинског
факултета у
Београду, 1957.
Докторирао
на истом факултету
1964. године из области
критичних
осцилација
флатера ваздухопловних
конструкција.
Своју другу
докторску
дисертацију
из области
роботике одбранио
у Москви 1972.
године у
Институту за
машинске
науке АН
СССР. Од 1958. до 1964.
године радио
у
Ваздухопловно-техничком
институту у
Жаркову као
самостални
конструктор.
Од 1965. године
ради у
Институту
„Михајло
Пупин” као директор
Лабораторије
(касније
Центра) за роботику.
Изабран је у
звање
научног
саветника на
Електротехничком
факултету у
Београду 1977.
године, а у
звање
редовног професора
на Машинском
факултету у
Београду 1981.
године.
Редовни је
члан Српске
академије
наука и
уметности,
инострани
члан Академије
наука СССР-а
(сада Руске
академије
наука),
инострани је
члан Кинеске,
Јапанске, Мађарске
инжењерске
академије и
више других
иностраних
академија
наука и
струковних академија.
Сам или са
коауторима
објавио је до
2008. године 245
научних
радова из
домена роботике
и теорије
система у
познатим
међународним
часописима и
око 400 радова у
зборницима
међународних
симпозијума,
конференција
и конгреса.
Такође је
аутор-коаутор
више
монографија
и уџбеника од
којих три уџбеника
на енглеском
језику (Springer-Verlag), 15
истраживачких
монографија
на енглеском
језику (Springer-Verlag, Elsevier and World Scientific Publishing), од
којих су 4 монографије
преведене на
руски, 3 на
јапански и 5
монографија
на кинески
језик, као и 12
поглавља у
монографијама
на енглеском
језику. Под
његовим
руководством
урађено је и
одбрањено 29 магистарских
и 26
докторских
теза. Држао
је по позиву
преко 160 предавања
и научних
семинара на
више од 45
универзитета
и научних
центара
Европе, САД,
Русије, Јапана
и Кине. Аутор
је или
коаутор
преко 50 пројеката,
елабората и
студија из
области примењене
роботике.
Научни је
руководилац
свих националних
пројеката из
роботике почев
од 1972. Био је
члан преко 100
међународних
програмских
и научних
комитета,
симпозијума,
конференција
и конгреса.
Члан је 10
издавачких
одбора
међународних
часописа.
Започео је 1967. године рад на пољу роботике и захваљујући својим пионирским активностима засновао је код нас и у свету теоријску и примењену роботику у домену антропоморфних активних механизама. У периоду (1969-1972) заједно са својим најближим сарадницима увео је концепт Тачке Нула Момента (ЗМП), који је омогућио синтезу вештачког хода, његову динамичку равнотежу, као и њено одржавање у условима поремећаја. Након тога су били разрађени општи, рачунарски генерисани математички модели антропоморфних робота. У сарадњи са др. Д. Христићем, реализован је 1971. године, први у свету активни егзоскелет – робот за извођење вештачког хода, намењен активној рехабилитацији парализованих особа типа параплегичара. За научни и стручни допринос добио је највиша домаћа и међународна признања од којих треба издвојити: Награду „7 јули” (1976); Октобарску награду Београда (1979); Награду „Борис Кидрич” (1981); Награду АВНОЈ-а (1982); Награду „Никола Тесла” са групом коаутора (1985); Диплому почасног доктора Државног универзитета Ломоносов у Москви (1996); Дипломе Почасног доктора Техничког универзитета у Темишвару, (1995) и у Крајови, Румунија (2001); Диплому почасног професора- саветника на Харбинском технолошком институту, Кина (1992). Дипломе Почасног доктора Универзитета у Новом Саду (1997) и Нишу (2006); Награде Удружења научника и универзитетских професора Србије „Воја Стојановић” (1998), плакету за животно дело (2005) и плакету „Никола Тесла“ (2007); Орден „Никола Тесла” I реда, највише југословенско признање у природним и техничким наукама (2002); Награду града Београда за науку (2003). Носилац је награде за животно дело које му је доделио Светски Конгрес Аутоматике (WАC), (2006). Институт „Михајло Пупин“ је доделио академику Вукобратовићу плакету „Михајло Пупин“ за животно дело поводом 40-годишњег непрекидног научног рада. Свети Синод Српске православне цркве одликовао је академика Вукобратовића 1994. године орденом Св. Саве I реда. Асоцијација америчке роботске индустрије је доделила Вукобратовићу највише светско признање у роботици 1996. године, Награду „Joseph Engelberger” за примењено истраживање и едукацију. Академик Вукобратовић је један од 500 Срба који су обележили 20-ти век према биографском лексикону „Срби који су обележили 20-ти век, 500 личности“, М. Милановића, Београд, 2006. Са преко 2000 цитата према SCOPUS Citation Index (у који не улази цитираност у руским, јапанским, кинеским, индијским и другим часописима земаља не-енглеског говорног подручја), Академик Вукобратовић је најцитиранији научник у домену техничких наука на овим просторима и један од неколико најцитиранијих експерата у свету из домена роботике. Удовац је, има кћерку Марину и двоје унучади, Андреу и Душана.
MIOMIR VUKOBRATOVIĆ, Full Member and President of Academy of Engineering Sciences of Serbia (AESS) from 1998, was born on December 26, 1931 at Botoš, Zrenjanin by father Krsta and mother Roksanda, b. Toskić. He took his B.Sc. and Ph.D. degrees at the Faculty of Mechanical Engineering, University of Belgrade in 1957 and 1964, respectively. In 1972, at the Central Mechanical Engineering Institute AN SSSR, Moscow, he defended by the invitation his second doctoral dissertation (D.Sc.). He is elected for scientific advisor at the faculty for electrical engineering, Belgrade in 1977, and for full professor at the faculty of mechanical engineering, Belgrade in 1981. M. Vukobratović is a full member of the Serbian Academy of Sciences and Arts, foreign member of the Soviet (now Russian) Academy of Sciences, full member of International Academy of Engineering, foreign member of Japanese, Chinese, Hungarian and several other academies of sciences and engineering in the world.
From January 1958 he worked as a stress and flutter analyst at the Aeronautical Institute in Belgrade. From the beginning of 1965 he has worked in the Mihajlo Pupin Institute in Belgrade, as Director of Robotics Laboratory. His longest research period Miomir Vukobratović has dedicated to the work in robotics and control of large-scale mechanical systems. In cooperation with his closest associates he introduced the ZMP concept, which provided the basis on which the problem of modeling of artificial human gait, as well as its dynamic balance and stable walking regime, were realized for the first time. At the same time the semi-inverse method was introduced as a decisive step in modeling and control of biped locomotion robots. For already thirty-five years, the ZMP method has been an unavoidable control method in the realization of stable gait with humanoid robots. The activities in which M. Vukobratović has had a professional leading role together with PhD. D. Hristić, resulted in some concrete robotic realizations, too. It should be pointed out the first in the world artificial exoskeleton for restoring basic locomotor activity of handicapped – paralyzed persons, designed and manufactured at the Mihajlo Pupin Institute during 1971. To the year 2008, M. Vukobratović was author/co-author in 245 papers in leading international journals, as well as in about 400 papers in the proceedings of international conferences, symposia and congresses. In the field of mechanics and control of robots and manipulators M. Vukobratović with co-authors published 15 basic monographs and several advanced textbooks in English, (Springer-Verlag, Elsevier and World Scientific Publishing) many of which being translated into Russian, Japanese and Chinese. Professor Vukobratović delivered invited lectures at about 160 scientific seminars in the USA, Japan, Russia, China and Europe.
Selected awards: “Nikola Tesla” first order medal (1985);, the highest national recognition in technical sciences; “AVNOJ” (1982) – the highest former Yugoslav award; “7-th July” award (1976)- the highest prize of Serbia Republic; October prize award of Belgrade (1979); Award „Boris Kidrič” (1981); holder of Saint Sava medal of first order (1994), the highest award of Serbian orthodox church; doctor honoris causa of Universities of Novi Sad (1997) and Niš (2006); “Nikola Tesla” first order medal, the highest national recognition in technical sciences (2002); The highest award of Belgrade City in Technical Sciences for 2003. The Association of Universities Professors and Researchers of Serbia has awarded by the plaque „Voja Stojanović” (1998), the Plaque for Life Achievements as his first holder in 2007 and the diploma “Nikola Tesla” (2007). M. Vukobratović is one of five hundred Serbs who marked the 20th Century by biographical Lexicon, “Serbs who Marked the 20th Century - Five hundred persons”, Belgrade, M. Milanovic, 2006. He is awarded the Plaque “Mihajlo Pupin” for Life Achievements in the institute “Mihajlo Pupin” in 2007 for 40 years continual contribution in science. In 1996 he is awarded by “Joseph Engelberger” the world most prestigious award for outstanding results in applied research and education in Robotics, awarded by robotic industries association in USA; doctor honoris causa of Moscow State University named after Lomonosov (1996), Moscow; doctor honoris causa of Universities of Temisoara (1995) and Craiova (2001), Romania; honorary professor-adviser of Harbin Institute of Technology, China (1992). Prof. Vukobratovic is holder of the career award from World Automation Congress, AutoSoft-International Journal of Intelligent Automation and Soft Computing in 2006. Based on the official SCOPUS Citation Index source he has been cited more than 2000 times (without taking into account the numerous citations in leading scientific journals of Japan, Russia, China and India and other countries with non-English language areas), M. Vukobratović has been the most cited scientist in the technical sciences in the country and one of the most cited authors in the world in the field robotics in particular. He is a widower and he has daughter Marina, and two grandchildren, Andrea and Dušan.