ЈОВАН Б. ТОДОРОВИЋ, редовни члан АИНС од 1998. године, секретар Одељења машинских наука, редовни професор Машинског факултета у Београду у пензији, рођен је у Београду 19. септембра 1932. године, од оца Бранислава и мајке Даринке, рођене Кангрга. Супруга Љиљана, дипломирани филолог. Основну и средњу школу завршио је у Београду. Године 1957. дипломирао је на Машинском факултету у Београду и на истом факултету је 1972. године одбранио докторску дисертацију.

Од 1957. до 1963. године радио је у ИМТ-у (Индустрија машина и трактора), као опитни инжењер, конструктор и на крају као заменик директора Института. Средином 1962. изабран је за доцента, 1967. за ванредног и 1974. године за редовног професора Машинског факултета у Београду. Од 1977. до 1997. године био је шеф Катедре за моторна возила. Обављао је и дужност продекана, директора Института Машинског факултета и председника Савета, а од 1987. до 1991. године био је проректор Универзитета у Београду за област науке. Држао је предавања и на више факултета у земљи (Нови Сад, Крагујевац, Скопље, Сарајево, Загреб), а по позиву и на факултетима у Великој Британији, Јапану, САД и Италији. Био је ментор 26 докторских дисертација, 45 магистарских и специјалистичких радова и члан у више до 120 комисија за одбрану дисертација и теза на скоро свим универзитетима у Југославији. Објавио је десетак књига, уџбеника и монографија, а објавио је или јавно саопштио преко 230 научних и стручних радова, који су цитирани у међународним часописима и зборницима више од 20 пута.

Руководио је и сарађивао на преко 40 научно-истраживчких и развојних пројеката. Свој научни, истраживачки и инжењерски рад усмерио је у више теоријски и експериментално повезаних подручја – инжењерство поузданости, инжењерство одржавања, трибологија и фрикциони системи на моторним возилима, а с тим у вези и безбедност саобраћаја.

Прва истраживања поузданости возила и њихових компонената започео је још у ИМТ-у, а наставио по доласку на Факултет. Године 1967. објавио је рад о поузданости моторних возила, што је био први рад из ове области објављен у земљи и међу првима у свету. Ова истраживања је даље проширио и на друге техничке системе, а подручје поузданости је проширио и на сродно подручје инжењерства одржавања, посебно за системе војне технике.

У подручју трибологије и фрикционих система бавио се проблемима трења у кочницама и спојницама моторних возила. Уз дефинисање одговарајућих теоријских основа, ова истраживања је засновао на обимним експериментима, у реалним и лабораторијским условима. То је довело до развоја нове, у ширим оквирима признате „хипотезе о линеарној акумулацији хабања“, која омогућава предвиђање трајности фрикционих облога кочница у различитим режимима експлоатације. Лабораторијска истрсаживања су реализована на више опитних столова и уређаја које је за ову сврху конструисао, што је омогућило развој специјализоване лабораторије за фрикционе и кочне системе – ФРИМЕКС, чије услуге је годинама користио већи број познатих светских произвођача возила и компонената.

Бавио се и пројектовањем и конструисањем и има неколико заштићених патената. Први се односи на двоструку фрикциону спојницу за тракторе, а затим следи више патената за конструкције инерцијских пробних столова за испитивање кочница и спојница моторних возила, који су изведни и коришћени не само у лабораторији ФРИМЕКС, већ и у неколико фабричких лабораторија у Југославији. Са још тројицом колега конструисао је и први трактор сопствене конструкције ИМТ-555, који се серијски производио у овој фабрици.

Један је од оснивача, први и почасни председник Југословенског друшта за моторе и возила – ЈУМВ, које је један од најугледнијих чланова Међународне федерације аутомобилских инжењера FISITA. Био је потпредседник и више година члан Савета ове федерације. Био је Председник АМСС и као делегат ове организације члан Управног одбора и потпредседник Међународне аутомобилске алијансе АИТ. Био је председник Републичког савета за безбедност саобраћаја и консултант Светске здравствене организације у реализацији пројекта превенције саобраћајних удеса на путевима. Више година је радио на експерт организације УНИДО на развојним пројектима у области аутомобилске индустрије у земљама источне Африке. Био је члан Британског удружења машинских инжењера IMechE у звању Fellow, овлашћени инжењер у Великој Британији (CEng) и чалн америчког друштва аутомобилских инжењера SAE. Члан је Научног друштва Србије, био је секретар, а касније члан Председништва овог Друштва. Члан је уређивачких одбора више часописа и главни уредник часописа ИИПП – Истраживање и пројектовање за привреду. Добитник је Октобарске награде града Београда, Медаље Федерације FISITA, златне значке ИМТ-а и ППТ-а из Трстеника, Плакете безбедности СИВ-а. У 2002. години добио је Европску награду за безбедност саобраћаја, коју у сарадњи са Европском унијом додељује Немачки савет за безбедност саобраћаја.

 

JOVAN B. TODOROVIĆ, Full Member of AESS from 1998, Secretary of the Mechanical Engineering Division, retired Full Professor of the Faculty of Mechanical Engineering University of Belgrade, was born on the September 19, 1932 in Belgrade, by father Branislav and mother Darinka, born Kangrga. Married to Ljiljana, graduated philologist. He completed elementary and secondary schooling in Belgrade and in 1957 graduated from the Faculty of Mechanical engineering, University of Belgrade. In 1972 obtained Dr. Eng. (Ph. D.) degree from the same Faculty.

From 1957 to 1963 was employed with the tractor factory IMT in Belgrade, as test engineer, designer and deputy director of Research Institute. In 1962 he was elected assistant professor, in 1967 associate and in 1974 full professor of the Faculty of Mechanical engineering, University of Belgrade. From 1977 to 1997 he was the head of the Chair for Motor Vehicles, and in the meantime was acted as Vice-dean and Chairman of Faculty Council, and from 1987 to 1991 as Vice-rector of the University. He lectured at other faculties in the country also, and was invited to give lectures at universities in the Great Britain, Japan, USA and Italy. He was supervisor of 26 Ph.D. and 45 M.Sc. theses. He published over 10 books, monographs and student textbooks and over 230 scientific and professional papers. The papers were cited over 20 times in foreign journals and proceedings.

He realized about 40 R&D projects, mostly for domestic companies, Yugoslav army and foreign partners. The most important projects were directed to investigation of motor vehicle reliability and maintainability, brakes and frictional systems and road safety, which are the main fields of his scientific and professional interest.

The first investigation in reliability he undertook while being in the factory IMT, and continued at the Faculty. In the 1967 he published a paper on this subject, being one of the first published papers on motor vehicle reliability in the country and one of the first in the world. This investigation he has extended to other mechanical systems and maintainability, particularly for military engineering systems.

In the area of frictional mechanisms he investigated frictional phenomena of vehicle brakes and clutches. Based on developed theoretical basis, related to frictional mechanisms reliability and life expectancy, these investigations were connected to comprehensive road and laboratory testing. This led to development and formulation and of a new, world wide accepted hypothesis of linear wear accumulation, which offers a method of brake lining life prediction under different usage conditions. The laboratory experiments were realized by means of several inertial brake test stands of own design, forming a specialized laboratory for testing brakes and clutches – FRIMEKS, which was engaged by a number of world known manufacturers of vehicles, vehicle components, brakes and frictional materials.

He has been active in the area of design and has got several patents, mostly applied in the industry. The first patent, concerning the dual frictional clutch for tractors, has been installed the IMT tractors over years. Of particular importance are his patents on inertia test stands, which are still in use in several factories in the country. Together with another three colleagues he designed the first IMT – 555 tractor of their own, which was in the serial production for several years.

He was one of the founders, first president and eventually the honorary president of the Yugoslav Society for Motor Vehicles – YUMV, being a member of the International Federation of Automotive Engineers – FISITA. He was the member of the FISITA Council and for two years was acting as the Vice-president. He was he president of Serbian Auto Club, the member of the council of the International Automobile Alliance – AIT and for two years served as the Vice-president of this organization. For several years he served as the president of Serbian Road Safety Council and as a consultant of World Health Organization on the realization of its accident prevention programs. He also served as an UNIDO expert on the development projects of automobile industry and road traffic in the East Africa.

He was the Fellow member of the Institution of Mechanicals Engineers and Chartered Engineer in this country, and The member of the Society of Automobile Engineers in the USA. He is a member if the Serbian Scientific Society in which is now acting as the Vice-president. He is a member of the editorial boards of several journals and the editor-in-chief of the Journal for research and design in for economy – IIPP. He is recipient of several awards, such as the Belgrade October Award (for science) the Medal of the Federation FISITA, Safety Plaque of Federal Government of Yugoslavia (for road safety). In the 2002 he received the European Award for road safety, presented on behalf of the European Union by the German Council for road safety.