МИЛОЉУБ А. СМИЉАНИЋ, дописни члан АИНС од 2007. године, рођен је 1. новембра 1942. год. у Славковици, отац Александар Смиљанић, мајка Роса, рођена Јовичић. У Славковици је завршио четири разреда основне школе. Пети разред завршио је у Љигу, а остатак осмогодишње и гимназију у Чачку. 1960. је уписао Електротехнички факултет у Београду, одсек за техничку физику. Дипломски рад је одбранио 1965 године.

Магистарски рад под насловом “Капацитивност p-n споја по једном новом прилазу” одбранио је 1970. год., а докторску дисертацију под насловом “Електричне особине изолованих танких полупроводничких слојева” одбранио је на ЕТФ-у у Београду 1978 године. Од 1965. године М. Смиљанић ради у Институту за физику, Београд. Године 1979. прешао је у ИХТМ. Наставну делатност је започео као асистент 1967. године на ЕТФ-у у Београду (Физика, Елементи електронских уређаја). Од 1971. био је асистент из предмета Физичка електроника. 1986. године је биран за доцента, а 1989. за ванредног професора за предмет Оптоелектронске направе. Такође је водио менторски и неколико предмета на постдипломским студијама на ЕТФ-у у Београду. Коаутор је и уџбеника - збирке задатака (Београд, 1994.): Д. Тјапкин, М. Смиљанић, В. Милановић, З. Иконић, Д. Инђин, “Зборник проблема из физичке електронике и електронске физике чврстог тела”. Такође, заједно са З. Ђурићем и сарадницима Центра, оформио је осам лабораторијских вежби за студенте ЕТФ-а, које се држе у лабораторијама ИХТМ-а. На вишој ПТТ школи држао је курс из Основа електротехнике 1971.-1972. године. У више наврата је по позиву држао по неколико предавања из микроелектронике на Физичком факултету и Факултету физичке хемије.

У периоду 1977-79 год. у Институту за физику био је директор ООУР-а за физику чврстог стања. 1981 је изабран у Научно-стручни одбор ИХТМ-а и остао члан све до сада. Од 1991 је председник Научног одбора ИХТМ-а.

Био је на студијским боравцима 1987. у САД и 1991. у Француској, где је посетио више од 15 врхунских светских лабораторија из своје области.

Дописни члан Академије инжењерских наука Србије од 2000. год., а редовни од 2007. год. Senior member IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers), САД је од 2002. год.

У два мандата био је делегат у Скупштини СИЗ-а науке (1982.-1986. и 1987.-1990.). У другом мандату био је члан Извршног одбора СИЗ-а и председник Одбора за електронику. У склопу рада СИЗ-а науке поред осталог учествовао је у избору пројеката и изради низа правилника, па и првог правилника о Критеријумима за учешће на пројектима (К фактори).

Члан је Управног одбора Теслине фондације и био је више пута члан жирија за додељивање Теслине награде. Био је експерт Савезног министраства за науку за област Микроелектронике и у том својству био рецензент низа пројеката и извештаја. Ожењен је и отац је две кћерке. Супруга и једна кћерка су доктори електротехничких наука, а друга кћерка је дипломирани инжењер електротехнике.

Публиковао је 98 научних радова, од тога 22 у међународним часописима. Има преко 30 цитата. Аутор је или коаутор 42 техничких решења. Успешно је руководио низом научноистраживачких и развојних пројеката код Министарства науке Републике Србије и за ЈНА (11), као и израдом бројних студија, елабората, експертиза и др. Учествовао је на изради неколико међународних истраживачких пројеката.

Био је члан Програмског одбора конференције ЕТРАН више од једне деценије, а у неколико мандата и подпредседник Програмског одбора. Коедитор је 6 Зборника конференције ЕТРАН. Такође је био председник Организационог одбора конференције ЕТРАН за 1999. годину.

М. Смиљанић је био међу првима у Београду који су се бавили радом на рачунарима и програмирањем (1967. - FORTRAN).

Главне области у којима се Милољуб Смиљанић бави научним радом и руководи пројектима су израда сензорских и оптоелектронских дискретних компоненти. Већина детекторских и сензорских компоненти прошле су све фазе истраживања, почев од фундаменталних и експерименталних, преко развојних и прототипских партија, све до производње и експлоатације код различитих домаћих и иностраних корисника. Велики број ових компоненти задовољава врло строге критеријуме и носилац је различитих војних и цивилних атеста.

Међу најзначајнијим групама микроелектронских и микросистемских направа чијим развојем је проф. Смиљанић руководио или је у њему учествовао су серија силицијумских PIN фотодиода које задовољавају MIL стандарде и полупроводнички трансмитери апсолутног и релативног притиска, диференције притиска, нивоа и температуре за које су постигнути врло високи стандарди (Еx заштита, IEC) и који су у потпуности домаћи производ. Ови уређаји од изузетног значаја за процесну индустрију и енергетику (ЕПС) који су за време санкција били под увозним ембаргом неометано су се производили у ИХТМ-у, а данас покривају значајан део потреба домаћег тржишта – произведено је неколико хиљада комада. Проф. Смиљанић је суносилац награда Сајма технике и награда ЕПС-а 1995. године додељених за ове производе.

MILOLJUB (ALEKSANDAR) SMILJANIĆ, full member of AESS from 2007., was born on November 1, 1942 in Slavkovica, his father was Aleksandar Smiljanić, mother Rosa, born Jovičić. In Slavkovica he finished the first four grades of the preparatory school. He finished his fifth grade in Ljig, and the rest of the prep school and the grammar school he finished in Čačak. In 1960 he enrolled at the Faculty of Electrical Engineering, Belgrade, department for engineering physics. He received his diploma engineer degree in 1965.

He received his magister of science degree in 1970 with a thesis "Capacity of p-n Junction Utilising a Novel Approach". He received his Ph.D. degree from the same faculty in 1978 with a dissertation "Electrical Properties of Insulated Thin Semiconductor Layers". Since 1965 M. Smiljanić worked with the Institute of Physics, Belgrade. In 1979 he went to the IHTM.

He started his work in education as a teaching assistant at the ETF, Belgrade (Physics, Elements of Electronic Equipment). Since 1971 he was an assistant for the course Electronics Physics. In 1986 he became an assistant professor, and in 1989 associate professor for the course Optoelectronic Devices. As a mentor he also held several courses at the graduate studies at the ETF, Belgrade. He co-authored a textbook - a collection of exercises (Belgrade, 1994) D. Tjapkin, M. Smiljanić, V. Milanović, Z. Ikonić, D. Inđin, "Problems in Physical Electronics and Electronics Physics of Solids". With Z. Djurić and the workers of the Institute of Microelectronic Technologies and Single Crystals he formed 8 lab exercises for students of the ETF, held in the labs of the IHTM. At the PTT School he held a course in Fundamentals of Electrical Engineering in the period 1971-1972. In several instances he held invited lessons in microelectronics at the Faculty of Physics and the Faculty of Physical Chemistry. In the period 1977-1979 e was the director of the department for solid-state Physics at the Institute of Physics h. In 1981 he was elected a member of Science-Expert Board of the IHTM and remained its member until now. Since 1991 he is the chairman of the Science board of the IHTM.

He went to study visits to USA in 1987 and to France in 1991, where he visited more than 15 world top laboratories in his field of interest. In 2000 he became a corresponding member of the Academy of Engineering Sciences of Serbia, and in 2007 a regular member. In 2002 he became a senior member of the IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers), USA. For two terms he was a representative in the Assembly of Serbian Science Fund (1982.-1986. and 1987.-1990.). During his second term he was the member of the executive board of the Science Fund and the chairmen of the Electrical Engineering Board. During his work in the Science Fund he participated in project selection and in rendering a number of regulations, including the regulation book on project participation criteria (K factors).

He is a member of the Executive Board of the Tesla Foundation. Several times he was a member of the jury granting the Tesla Award. He was elected an expert of the Federal Ministry of Science for the microelectronics field and reviewed a number of projects and reports.

He is married with two daughters. His wife and one of the daughters hold Ph.D. degrees in Electrical Engineering, and the second daughter is a Dipl. Ing. in electrical engineering.

He published 99 science papers, 22 of which in international journals. He has been cited more than 30 times. He authored or co-authored 42 technical solutions. He successfully managed a number of research and development projects for the Ministry of Science of Republic Serbia and for the Yugoslav Army (11), as well as numerous studies, surveys, expertises, etc. He participated in several international research projects. For more than a decade he has been a member of the Program committee of the ETRAN conference, and in several terms he has been the vice-chairmen of the Program Committee. He co-edited 6 proceedings of the ETRAN conference. He was also the chairmen of the Organisation Committee of the ETRAN conference for 1999. M. Smiljanić was among the first scientists in Belgrade to use computers and programming for their research (1967 - FORTRAN).

The main fields of research interest of Miloljub Smiljanić in which he led projects are the fabrication of sensors and discrete optoelectronic devices. Most of his detector and sensor devices passed all stages of research, from the fundamental and experimental ones, over development and prototyping, to the fabrication and exploitation by various domestic and foreign customers. Most of the developed devices satisfied very strict criteria and received various military and civilian certificates. Among the most important groups of microelectronic and microsystem devices developed under the leadership or participation of M. Smiljanić are a range of Si PIN photodiodes conforming MIL standards, semiconductor transmitters of absolute, gauge and differential pressure, level and temperature which conform to very strict standards (Ex protection, IEC) and are fully domestic products. These devices of crucial interest for process and power industry were under economic embargo during sanctions, but were produced by the IHTM and even today satisfy a significant portion of the domestic market requirements with several thousands produced units. M. Smiljanić is a co-recepient of the Award of the Belgrade Technical Fair and of the EPS (Serbian Power Industry) Award, both granted for these products.