ЈОВАН М. НАХМАН, редовни члан АИНС од 1999 године, редовни професор Електротехничког факултета у Београду у пензији, рођен је 20. августа 1936. године у Београду, од оца Марсела и мајке Леополдине, рођ. Черни. Дипломирао је на Енергетском одсеку Електротехничког факултета у Београду 1960. године, а докторску дисертацију одбранио 1969. године. Као стипендиста Alexander von Humboldt фондације у школској 1965/66 години боравио је на Техничкој високој школи у Штутгарту. Од 1960. године до октобра 2001. био је запослен на Електротехничком факултету у Београду. За доцента изабран је 1970., ванредног професора 1976., а редовног професора 1983. године. Предавао је предмете "Електране и разводна постројења" и "Општа енергетика" на дипломским студијама, и предмете "Високонапонска постројења" и "Поузданост електроенергетских система" на постдипломским студијама. Последња три предмета увео је у наставу. После одласка у пензију био је ангажован на изради више научно-истраживачких студија за потребе привреде.

У више мандата био је старешина Енергетског одсека, шеф Катедре за електроенергетске системе и председник Комисије за научни рад Електротехничког факултета. Био је члан Студијског комитета за електроенергетска постројења CIGRE Париз, члан Извршног одбора и председник Студијског комитета за постројења југословенске секције CIGRE. Члан је реадакционог одбора часописа “Електропривреда”. Био је рецензент за водеће светске часописе IEEE Trans. on Power delivery, IEEE Trans. on Reliability, IEE Proc. Pt. A and Pt. C, Reliability Engineering and System Safety, Microelectronics and Reliability. Био је члан Радне групе IEEE која је израдила амерички стандард “IEEE Guide for Safety in AC Substation Grounding” ANSI/IEEE 80-1988 и 2000, који је светска референца за област уземљења електроенергетских постројења. Био је верификатор неколико IEEE стандарда из области постројења. Добитник је награде Никола Тесла за научна остварења, Награде IEEE Power Engineering Society, Признања Заједнице југословенске електропривреде, Признања југословенског комитета ЦИРЕД и ЈУКО ЦИГРЕ, Повеље предузећа “Електродистрибуција-Београд” и Плакете ЈП “Електропривреда Србије”. Одликован је Орденом рада са златним венцем. Научна и стручна активност проф. Нахмана одвијала се у области уземљења, планирања и поузданости електроенергетских система у виду развоја и анализе математичких модела и експеримената на физичким моделима и реалним објектима. Из поменутих истраживања проистекли су нови југословенски прописи у области уземљења засновани на оригиналним критеријумима опасности који су су битно поједноставили пројектовање и омогућили прелаз градских нисконапонских мрежа на систем нуловања. Као типска решења у нашим мрежама усвојени су нискоомско уземљење средњенапонских дистрибутивних мрежа и оригинални концепт уземљења градских трансформаторских станица. Развијен је оригинални математички модел и одговарајући софтвер за прорачун карактеристика уземљивача које користи неколико водећих пројектантских фирми за пројектовање у земљи и иностранству. Метода за прорачун отпора уземљивача, коју је развио са сарадницима, препоручује се у америчком стандарду ANSI/IEEE 80 1986 за примену код изразите нехомогености тла. Развијени софтвер за анализу поузданости постројења послужио је за типизацију пројектних решења ТС 400кВ/110кВ у мрежи Србије. Метода за прорачун минималних путева модификованих мрежа коју је предложио, у литератури се помиње као најбоља позната метода. Руководио је групом истраживача која је дошла до конструктивних решења за серију нисконапонских осигурача за фирму “Фабрика Електропорцелана” из Аранђеловца који су испитани су ВДЕ лабораторијама у С. Р. Немачкој, где су, због својих одличних карактеристика, добили право да носе ВДЕ знак.

Аутор је монографије “Dependability of Engineering Systems, Springer Verlag” и има прилоге у 3 иностране монографије. Објавио је 3 монографије у земљи као једини аутор, 3 монографије као коаутор и едитор је 3 монографије. Има 72 рада и 6 дискусија у реномираним међународним часописима од чега 42 у IEEE Transactions, 25 реферата на међународним конференцијама, 38 радова у домаћим часописима и 75 реферата на домаћим конференцијама међу којима је 7 проглашавано најзапаженијима. Девет реферата је било по позиву. Руководио је израдом 44 студије. Укупан број цитата у иностраним часописима и књигама, ако се изостави цитираност IEEE Guide која је изузетно велика, је 178 (нису обухваћени цитати у кинеским публикацијама којих има значајан број). Руководио је израдом 47 магистарских и 24 докторских радова. Имајући у виду овај број и резултате који су докторанти постигли, проф. Нахман се може сматрати оснивачем домаће школе експерата за уземљивачке системе и експерата за поузданост електроенергетских система.

JOVAN M. NAHMAN, Full Member of Serbian AESS since 1999, retired Professor at the Faculty of Electrical Engineering in Belgrade, was born on 20th August 1936 in Belgrade as the second child of his father Marcel Nahman and his mother Leopoldina born Czerny. He earned his Dipl. Eng. grade and the Tech. Dr. grade in 1960 and 1969 at the Faculty of Electrical Engineering in Belgrade. He spent two semesters at the High School of Engineering in Stuttgart as a research associate using the grant provided by the Alexander von Humboldt foundation. From 1960. he was with the Faculty of Electrical Engineering in Belgrade, as an assistant from 1962 till 1970, a lecturer from 1970 till 1976, as an associated professor from 1976 till 1983 and as a full professor from 1983 till 2001, holding undergraduate courses "Electric power plants and substations" and "General energetic" and postgraduate courses "High voltage substations" and "Dependability of power systems". He founded latter three courses. Currently, he is active as a freelance consultant for electric power systems.

During several mandates Prof. Nahman held the faculty posts of the Chief of the Electrical power department, the Head of the Chair for electrical power systems and the Conveyer of the Faculty Science committee, the member of the Executive Committee and chairman of the Substation Study Committee of Yugoslav Section of CIGRE. The membership in the editorial board of journal Elektroprivreda should be also mentioned as well as the activity as a referee for several world leading journals including IEEE Trans. on Power delivery, IEEE Trans. on Reliability, IEE Proc. Pt. A and Pt. C, Reliability Engineering and System Safety, Microelectronics and Reliability. He was a member of the IEEE Task Force responsible for the American Standard ANSI/IEEE Std 80- 1988 and 2000 which is the basic world reference for the design of substation grounding systems (GSs) and a member of the balloting group for reviewing several IEEE Standards. Prof. Nahman was the recipient of the Nikola Tesla Award for his research achievements, the Acknowledgment of the Union of Yugoslav Electrical Power Industry, the Acknowledgment of the Yugoslav Committees of CIGRE and CIRED, the Acknowledgment of the Electricity Board of Belgrade. He was awarded by the Medal of Labor with Golden Wreath. The research and professional activity of Prof. Nahman included the area of planning, dependability and safety of electric power systems. The State Regulations in the area of grounding are based upon the security criteria proposed by Prof. Nahman that have substantially simplified the GSs design and introduced an original concept in grounding of urban transformer stations. An original software was developed for the analysis of complex GSs that is in use by several leading projecting firms and has been applied in the design of a number of substations in the country and abroad. Practical expressions are provided for the GS performance indices that have been recommended by ANSI/IEEE Standard for the use in pronounced nonuniform soil cases. Methods for the planning of power systems including reliability issues were developed, applied for the standardization of TS 400kV/110kV in Serbia. The method to generate the set of network minimal paths of modified networks is referenced as the best known method. Prof. Nahman led the research for the construction of the low voltage fuses, which have been experimentally verified in the VDE laboratories in Germany and gained the allowance to use the VDE quality sign.

He authorized the monograph Dependability of Engineering Systems, Springer Verlag, and contributed to 4 international monographs. Prof. Nahman authorized 3 and co-authorized 3 books in Serbia, edited 3 monographs, published 72 papers and 6 discussions in the most prominent international journals among which 42 in IEEE Transactions, 25 papers on international conferences, and 38 papers in journals and 75 conference papers including 9 invited papers in Serbia. Prof. Nahman coordinated the research on 44 projects for industry. He was cited 178 times in international journals and books (a considerable number of citations in Chinese journals is not included). He was the mentor for 47 master and 24 doctoral theses. Bearing in mind this as well as the results achieved by his doctoral students Prof. Nahman may be taken to be the founder of the Serbian school for grounding and dependability of electric power systems.