ЗОРАН Г. ЂУРИЋ, редовни члан АИНС од 1998. године, секретар Одељења за електротехничке науке, рођен је 23. фебруара 1941. године у Прилипцу, у породици просветних радника. Ожењен је и има двоје деце, сина и кћерку.

На Електротехнички факултет у Београду уписао се 1959. и дипломирао 1964. године на одсеку за техничку физику. На истом факултету 1967. одбранио је магистарску тезу под насловом »Утицај напрезања на напонско-струјне карактеристике силцијумских p-n спојева«, а 1972. докторску дисертацију »Утицај механичке деформације на неке карактеристике биполарних полупроводничких направа«.

У Инстититу за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) је од 1964. Године 1966. Зоран Ђурић је у ИХТМ-у изабран у звање асистента. За научног сарадника изабран je 1977. године на Електротехничком факултету у Београду. У звање вишег научног сарадника кандидат је изабран 1983. године, а у звање научног саветника 1989. године. Директор је Центра за микроелектронске технологије и монокристале у оквиру ИХТМ-а, где је научни и организациони руководилац проблематике која се односи на микроелектронику, оптоелектронику, микросистемске и нанотехнологије. Од 1985. године Зоран Ђурић је био ванредни професор, а од 1990. редовни професор на Електротехничком факултету у Београду за предмете из области физичке електронике. Формирао је два предмета на редовним студијама ("Оптоелектронске направе" и "Сензори и претварачи"), као и више предмета на постдипломским студијама. У дужем временском периоду Зоран Ђурић је био ангажован од стране Техничког Универзитета у Бечу као гостујући професор где је држао предавања из предмета "Microelectromechanical Sensors and Micromachining".

Године 1980. био је на усавршавању на Michigen State University, САД, а 1987. на South California University у Los Angelis-у, САД.

2003. године изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности. Зоран Ђурић је експерт евалуатор ЕУ пројеката (ФП-7) за област микро и наносистемских технологија. Тренутно је и координатор ЕУ ФП-7 пројекта РЕГМИНА.

Проф. Ђурић је објавио преко 250 научних радова, од тога приближно трећину у истакнутим међународним часописима. Има преко 150 цитата у часописима међународног ранга и међународним монографијама. Аутор је једног уџбеника монографског карактера за област полупроводничке оптоелектронике. Руководио је са око стотину националних и међународних пројеката из области микроелектронике, оптоелектронике и микро- и наносистемских технологија, при чему је организовао рад до 80 истраживача из десетак научних организација. На овим пројектима велики број студената је одбранио своје дипломске радове, магистарске тезе и докторске дисертације.

Посебан и врло значајан допринос проф. Ђурића је формирање, опремање и у ово турбулентно време одржање ИХТМ-Центра за микроелектронске технологије и монокристале. Недавна одлука комисије ЕУ да додели средства Центру да би се додатно опремио и усавршио кадровску базу, другим речима да Центар постане Центар изузетности, представља најбољу потврду успешности проф Ђурића у руковођењу Центром.

Зоран Ђурић је иницирао и/или развио неколико нових научних проблематика у Србији. То су између осталих области: полупроводничке оптоелектонске компоненте, микроелектронски сензори притиска и полупроводничке квантне структуре, микро и наносистемске технологије итд. У области нових материјала развио је комплетну оригиналну теорију изотермалне епитаксије из парне фазе жива кадмијум телурида, као и теорију течне епитаксије овог материјала. Последњих година се бави сензорима нове генерације који се базирају на механичким микро-нано гредицама сличним онима које се користе код микроскопа атомских сила. С обзиром да код минијатурних структура са њиховим смањењем расту флуктуације изазване Брауновим кретањем, температурним флуктуацијама или флуктуацијама услед процеса адсорпције и десорпције итд., а које се манифестују као шум он пресудно утиче на граничне перформансе поменутих сензора нове генерације. Ово је такође област у којој је проф. Ђурић дао низ нових резултата и у којој и данас ради.

ZORAN G. DJURIĆ, Full Member of AESS from 1998, Secretary of the Electrical Engineering Sciences Division, was born on February 23, 1941 in Prilipac, in a family of educators. He is married and has a son and a daughter.

He enrolled in college at the School of Electrical Engineering, University of Belgrade, in 1959 and graduated in 1964 at the Department of Engineering Physics, receiving his engineer (dipl.-ing.) degree. He received his Master of Science degree in 1967 at the same university, with the thesis titled "Influence of Stress on Voltage-Current Characteristics of Silicon p-n Junctions", and his Ph.D. degree in 1972 with the dissertation titled "Influence of Mechanical Deformations on Some Characteristics of Bipolar Semiconductor Devices".

Since 1964 he is with the Institute of Chemistry, Technology and Metallurgy (IHTM). In 1966 Zoran Djurić became a teaching assistant with the IHTM. He became a science associate with the School of Electrical Engineering, University of Belgrade, in 1977, a senior scientist in 1983 and a science advisor in 1989. Zoran Djurić is the director of the Institute of Microelectronic Technologies and Single Crystals within the framework of the IHTM, where he has been a science and organization leader in the research fields of microelectronics, optoelectronics, microsystems and nanotechnologies.

Since 1985 Zoran Djurić was an associate professor, and since 1990 a full professor at the School of Electrical Engineering, University of Belgrade, for the subjects in the field of electronics physics. He formed two courses at the undergraduate studies ("Optoelectronic Devices", and "Sensors and Transducers"), as well as several courses at the graduate studies. During a longer period of time Zoran Djurić was engaged by the Technical University Vienna as a visiting professor, giving the lectures in the course "Microelectromechanical Sensors and Micromachining".

In the year of 1980 he attended a specialized training at the Michigan State University, U.S.A., and in 1987 he went to the South California University in Los Angeles, U.S.A.

In 2003 he became a corresponding member of the Serbian Academy of Sciences and Arts. Zoran Djurić is an expert evaluator of the EU projects FP-7 for the field of micro and nanosystem technologies. He is currently a coordinator of the EU FP-7 project REGMINA.

Professor Djurić published more than 250 scientific papers, approximately a third of them in distinguished international journals. He was cited more than 150 times in international journals and international monographs. He is the author of one textbook with monographic character in the field of semiconductor optoelectronics. He led successfully about a hundred of national and international projects in the fields of microelectronics, optoelectronics and micro- and nanosystem technologies and was a coordinator of up to 80 researchers from about ten scientific institutions. During these projects a significant number of students graduated and defended their master thesis and doctoral dissertations.

A particular and very significant contribution of professor Djurić is forming, equipping and maintaining the laboratories of the Institute of Microelectronic Technologies and Single Crystals, throughout the turbulent times in Serbia. The recent decision of the EU Commission to provide funds in order to both enhance the Institute's equipment and support technical training of the staff, in other words, to make the Institute a Centre of excellence, is the best confirmation of professor Djurić's success in management.

Zoran Djurić started and/or developed several new research fields in Serbia, among others the fields of semiconductor optoelectronic components, microelectronic pressure sensors, semiconductor quantum structures, micro and nanosystem technologies etc. In the field of new materials he developed a complete and original theory of isothermal vapour phase epitaxy of mercury cadmium telluride, as well as of the liquid phase epitaxy of the same material. During the last several years he has been researching a new generation of sensors based on mechanical micro- and nanocantilevers similar to those used in atomic force microscopes. Decreasing the dimensions of miniature structures leads to increase of noise caused by Brownian motion, temperature fluctuations and fluctuations due to adsorption/desorption process etc., so that the noise dominantly affects the ultimate performance of the above-mentioned new generation of sensors. This is also a field where professor Djurić gave a series of new results and is still working today.