ЗOРАН Д. БОЈОВИЋ,
редовни члан
АИНС од 2007.
године,
дипл. инж.арх;
пензионисани
саветник у
Енергопројекту,
Београд.
Рођен је у
Београду 01. новембра
1936. године, у
породици
интелектуалаца,
од оца
Драгослава,
дипломираног
машинског
инжењера и
мајке Јефимије,
рођене
Шећеровић,
магистра
фармације. Супруга
Љуљана,
рођена
Ђорђевић,
дипл. инж. арх. је
његов
сарадник на
многим
пројектима у
земљи и
иностранству.
У току основног школовања родитељи уочавају и развијају његов таленат и склоност за сликарство а очева богата стручна библиотека била је од пресудног значаја за његово професионално опредељење. Средњу школу је завршио у Београду, у четвртој мушкој гимназији (сада Свети Сава) 1955. године, И исте године се уписао на Архитектонски факултет универзитета у Београду. Дипломирао је 1961. године са запаженим успехом као студент генерације 1960. у атељеу професора Мате Бајлона а за дипломски испит је радио пројекат Железничке станице у Нишу који је оцењен највишом оценом. Запошљава се у Енергопројект-у 1961. године и у њему проводи готово цео радни век, до пензионисања 1998. године.
Осим у Београду, живео је и радио у више земаља Европе, Африке, Азије и Јужне Америке где је остварио изузетно обиман и запажен опус. У његовом делу заступљена је широка скала архитектонских и урбанистичких задатака. Његов архитектонски метод одликује простудирана грађевинска логика, усклађеност обликовања и примена материјала. Мотивисан предзнањима стеченим још у раној младости, склон је истраживачком пројектантском поступку и техничко технолошким иновацијама које понекад излазе из делокруга архитектонског пројектовања. Све ове особине јасно репрезентује Међународни сајам у Лагосу дело по коме је Бојовић постао познат у светским размерама. У оквиру комплекса Ал Кхулафа у Багдаду (Ирак, 1984. године) решавајући амбијентално климатске и техничке захтеве постигао је успешну синтезу традиционалног и модерног архитектонског израза.
Служи се енглеским, француским и руским језиком. Радећи у Енергопројекту од 1961. до 1998. водио је пројектантски атеље, био је главни инжењер за архитектуру и стекао звање саветника. Био је директор пројектовања на свим својим великим пројектима које је пројектовао и изводио у земљи и иностранству. Био је стални члан стручног савета архитектуре и урбанизма и члан Научног Већа Енергопројекта. Редовни је члан струковног удружења ДАБ, САС, УЛУПУДУС и лиценцирани члан инжењерске коморе Србије. Од 2000. године је дописни члан Академије инжењерских наука Србије и Црне Горе. Од одласка у пензију наставља активно да се бави пројектовањем као самостални аутор.
Пројектовао је а добрим делом и извео око 260 објеката, што самостално, што у оквиру око 50 комплекса. Његова највазнија остварења су: Kano State Secretariat Нигерија (1974-1977); Al Khualfa, комплекс у Багдаду, Ирак (1985); Резиденцијално Конференцијски центар спомен дом жртвама са острва Фао (Ирак 1990); Путничка зелезничка станица Београд, Вуков Споменик (1991, идејни пројекат); Административно пословни објекат Atlas Group у Подгорици (2002) и два студијска пројекта Супер Високих Кула у Дубаију 620м и у New Masama City- Бахреин, 860м висине (2003-2004, са проф. М. Ивковићем).
Успешно се огледа са најпознатијим светским архитектама на великим међународним конкурсима Варшавске конфронтације 1986. (са арх. Д. Младеновићем и арх. С. Крунићем), награда Министарства културе и уметности Пољске; Официјелна палата Садама Хусеина у Багдаду (са интернационалним тимом арх. Tarik Al Jeda из Kuwait-a, арх. Алекс Цвијановић из Бостона и арх. С. Крунић из Београда) - прва награда; Гросистичка пијаца у Абудабију, 1988 - Прва Награда; реконструкција, догађаја и покривање Републичког стадиона у Казању- Татарстан - првонаграђено решење.
Учествовао је на више салона архитектуре од 1977 до 1986. године, изложби 35 година Енергопројекта у Београду и Загребу 1986. године, изложбама савремене Југословенске архитектуре у Џакарти и Пекингу 1987. године, салону архитектуре у Милану 1991. године.
Кроз сарадњу и пословне контакте са еминентним Светским организацијама као што су Ove Arup& Partners из Лондона, The Architects Collaborative из Бостона који су уствари наставак гропијусовог Баухауса и појединцима: Архитектана Рифатом Чадордзијем из Ирака, Ричардом Ингландом са Малте, Рем Колхасом из Холандије и другим, стиче њихово пуно поверење и углед.
Одликован је орденом рада са сребрним венцем 1976. године, орденом рада са златним венцем 1986. године, јубиларне плакате Београда 1985. године, специјалне награде салона архитектуре 1984. године, годишње награде УЛУПУДС-а 1985. године, сврстан је међу 12 истакнутих архитеката Београда и 11 истакнутих Југословенских архитеката 1989. године.
ZORAN D. BOJOVIĆ, Full Member of AINS from 2007, B.Sc, Arh, Emeritus Counsellor at the Energoprojekt Company, was born on November 1, 1936 in Belgrade, to the family of intellectuals- father Dragoslav, (B.Sc Mech. Eng) and mother Jefimija, (born Secerovic), Master of Pharmacy. His wife Ljiljana, born Djordjevic, (B. Sc. Arch.) is his faithful collaborator on many projects both in the country and abroad.
In the early childhood and during the years of elementary schooling, which, due to his father`s employment with the railway industry, took place in various places of the ex-Yugoslavia, his parents took notice of and worked on the development of his talent and aptness to painting. His father`s profession and extremely well supplied technical literature had a crucial role in his father vocational guidance. He attended the Fourth High School for Boys (now Saint Sava High School) in Belgrade and obtained his high school diploma in 1955. The same year he enrolled into the Faculty of Architecture of the University of Belgrade. He completed his studies in 1961 with honours, as the best 1960 class graduate, at the Atelier of Professor Mate Baylon. His graduate thesis was the design of the Nis Railway Station, which he defended with the highest mark.
In 1996 he joined ENERGOPROJEKT Company in Belgrade, where he spent his entire working life, until the retirement in 1998. Besides Belgrade, he lived and worked in many countries of Europe, Africa, Asia and South America, where he left behind extremely versatile and remarkable opus. In his architectural approach Bojovic is distinguished for a thoroughly studied engineering logic and reconciliation between the design and material.
Motivated by the knowledge he acquired in his early youth, he tends to explore the design method, to introduce technical and technological innovations that are sometimes beyond the domain of architectural design. He can speak English, French and Russian. During his employment in Energoprojekt Company from 1961-1998, he was Head of Design Studio, he held the position of Chief Architect, in the capacity of counsellor. He was Design Director on all major projects he designed and executed both in the country and abroad.
He is a full member of DAB, SAS, ULUPUDS, and licensed member of Serbian Engineering Chamber from 2000. Since 2000 he has been corresponding member of the AESSCG. After he was retired he continued to actively take part in the field of architecture and urban planning as an independent (free-lance) author. He designed and many of them realized, approximately 260 structures, either individual or within some 50 complexes. The major ones are, as follows: Cano State Secretariat, Nigeria (1970-1978, Z. Bojovic, M Steric); Master Plans for Seven Cities in Nigeria (1972); International Trade Fair Lagos, Nigeria (1977); Al Khualfa Complex in Baghdad- Iraq (1985); Presidential Palace in Baghdad, Iraq (1984); First Prize Competition. T.A. Jedda, Z.Bojovic, A.Cvijanovic, S.Krunic (1986); Residential-Conference Memorial Centre for Fao Island Victims (Iraq 1990); Belgrade Railway Station Vukov Spomenik, (1991 Preliminary Design); Administration building in Podgorica (2002); Two Eassay Designs of the Super-High-Risers in Dubai- UAE, 620m, and in New Manama City- Bahrain, 860m, high (2003-2004).
He successfully completed with the most famous world architects at the large international contests, the most important which are, as follows: Warsaw Confrontation 86, (D. Mladenovic, B.Sc.A. and S. Krunic, B.Sc.A),- Awarded by the Minister of Culture and Arts of Poland; Tarik-Al-Jeda from Kuwait, Alex Cvijanovic from Boston-USA and S. Krunic from Belgrade- the First Prize; Whole sale market in Abu Dhabi in 1988-First Prize; Renovation, extension and covering of the Republican Stadium in Kazanj-Tatarstan- First Prize.
His works were exhibited in many Salons of architecture from 1977 to 1980 years of Energoprojekt exhibitions held in Belgrade and Zagreb in 1986; Triennial exhibition of world architecture; Contemporary Yugoslav Architecture, exhibition held in Djakarta and Peking in 1987; The Salon of architecture in Milan in 1991.
Through a successful co-operation and business contacts with eminent world organisations and individuals such as Ove Arup & Partners, from London. The Architects Collaborative, from Boston that is actually the architects Rifat Chadirji from Iraq and Richard Ingland from Malta and others, he won faith and recognition. He was vested the Order of Labor with silver wreath in 1976, and the Order of Labor with Golden Wreath in 1986.
He received October Award for the students of the Belgrade University in 1958, Jubilee Medal of Belgrade in 1985, a special sward of the Salon of Architecture in 1984, and annual award of ULUPUDS (Association of Applied Arts Artists and Designers of Serbia) in 1985. He was ranked among 12 most distinguished architects of Belgrade at the second triennial exhibition of the worlds architecture and among 11 distinguished Yugoslav architects in 1989.