ХУСНИЈА КУРТОВИЋ, почасни члан саветник АИНС од 2005. године, рођен је 31. 05. 1926. године у Сарајеву од оца Шукрије Куртовића и мајке Маре, рођ. Аћимовић. Основну школу и гимназију завршио у Сарајеву 1944. Електротехнички факултет завршио у Београду 20. 01. 1951. Магистратура у то време није постојала него је уместо ње полагао испите као предуслов за докторат. Докторирао новембра 1960. Асистент на Електротехничком факултету од 01. 03. 1951. по планском распореду који је онда важио; Доцент на основу хабилитационог рада од 1958; Ванредни професор од 1965; Редовни професор од 1975, Пензионисан 01. 10. 1991.

Поред наставне делатности на Електротехничком факултету, држао наставу на факултетима у Нишу, Новом Саду, Приштини, Бања Луци, Подгорици, на Вишој ваздухопловној војној академији у Жаркову и на Архитектонском факултету у Београду. Члан Савета факултета у једном сазиву, шеф Одсека за електронику и телекомуникације у једном мандату, Шеф катедре за телекомуникације од 1987. до 1989., Продекан за финансије од 1975 до 1977. Боравио на специјализацији у Француској шест месеци у 1961. години као стипендиста УНЕСЦО-а, две седмице у Данској на позив фирме Бруел & Кјаер, три седмице у Немачкој 1985. на позив ДААД-а и две седмице у САД 1991. Од 1971. члан (преко Факултета) Друштва за ЕТРАН. Од 1962. па до данашњег дана представник Факултета у Савезном заводу за стандардизацију у Комисији за акустику (израда стандарда). Од 1959 до 1970 технички саветник у Радио Београду. Од признања: Сребрна медаља Друштва акустичара Француске за целокупно дело. Чита и пише немачки, француски и енглески; служи се италијанским и руским.

Ожењен од 1955. године. Има једну кћерку која од 1996. године живи у Норвешкој.

Има око 100 научних и стручних радова објављених у страним и домаћим публикацијама и реферисаних на научним и стручним скуповима који су у највећем броју самостални. Од њих су пет објављени у реномираним страним часописима и, колико је познато, цитирани на три места у страним часописима и књигама. Три публикације су универзитетски уџбеници (у два као коаутор), као што је и неколико збирки решених задатака (као аутор и коаутор). Две публикације су монографије, а велики број осталих су реферати на научним и стручним скуповима (око 10 на иностраним, већином светским конгресима, преко 30 на годишњим конференцијама Друштва за ЕТРАН, преко 20 на редовним саветовањима о заштити од буке и вибрација, остали на другим домаћим скуповима), док је преко 20 радови објављени у домаћим факултетским и осталим научним и стручним публикацијама.

Има преко 100 пројеката, студија и експертиза, већег и мањег обима, у области озвучавања, акустике просторија и звучне изолације који су рађени за објекте у целој бившој Југославији, а у иностранству пре свега за Русију и неке азијске (Ирак) и афричке (Зимбабве) земље.

Међу најзначајније публиковане радове спадају: - "Мерење степена искоришћења звучника у сонорним просторијама", Публикације ЕТФ, 1961 (докторска дисертација). - "Variations du niveau de pression acoustique dans un espace clos", Annales des Telecommunications, 1961 (проширена и допунњена тема докторске дисертације после боравка на специјализацији). - "Verification des formules relatives a l' intensite acoustique dans un espace clos", Annales des Telecommunications, 1964. - "Acoustic feed-back conditions in an enclosed space", Публикације ЕТФ 1974.- "The influence of the reflected sound on speech intelligibility", Acustica, 1975 "Од уџбеничке литературе треба навести: - "Основи техничке акустике", универзитетски уџбеник, 565 страна, Научна књига, 1977 (три издања до 1990). - "Озвучавање", стручна књига и средњошколски уџбеник, Техничка књига, 1963 (пет издања).

Од пројеката могу се навести као пример за веће и важније објекте: - Озвучавање и просторна акустика свих објеката Културно-спортског центра "Скендерија" у Сарајеву. - Озвучавање и просторна акустика Велике сале и Дансинг сале Дома омладине у Београду. - Пројекти узбуњивања сиренама великог броја градова у целој бившој Југославији (са Петром Правицом). - Пројект акустике и звучне заштите велике конгресне сале и пратећег хотела у Хараре (Зимбабве). - Акустичко решење сале "Нове опере" у Москви (са Петром Правицом). - Акустичко решење велике сале Камерне опере "Мадленианум" у Београду - Земун. - Решења просторне акустике и звучне заштите великог броја сала у позориштима, домовима културе, биоскопима и спортским објектима при изградњи или реконструкцији, пре свега у Београда, затим у великом броју градова у Србији и Црној гори, а известан број и у бившој Југославији. - Пројекти већег броја радијских и телевизијских студија.

Руководио је израдом пет докторских дисертација и седам магистратура. Држао предавања на постдипломској настави до 2001.

 

HUSNIJA KURTOVIĆ, Honorary Member adviser of AESS from 2005, was born on Maz 31, 1926 in Sarajevo to father Sukrija Kurtovic and mother Mara, born Acimovic. Primary and secondary school completed in Sarajevo 1944 and graduated from the Faculty of Electrical Engineering, Belgrade in 1951. The post-graduate studies did not exist at the time, so after passing some obligatory examinations he accomplished his scientific and experimental work to receive his Ph. D. (D.Sc. E. E.) degree in 1960. He became assistant of the Faculty of Electrical Engineering in 1951, lecturer in 1958, assistant professor in 1965, full professor in 1975; retired in 1991. Besides Belgrade, he has lectured in Nis, Novi Sad, Pristina, Banja Luka, Podgorica and at the Faculty of Architecture and at the Military Academy. He acted as a supervisor of five Ph. D. and seven M.Sc. theses.

Dr. Kurtovic was a member of the Council of the Faculty, Chairman of the Department of Telecommunications, Vice-dean of the Faculty, all positions in one regular term of two years. He received a scholarship from UNESCO and spent 6 months in France in 1961 and he undertook three short visits in Denmark, USA and Germany to study some problems. From 1959 to 1970 he was the technical adviser with the Radio Belgrade. He has been for more than 40 years a member of the Yugoslav Commission for Acoustic Standards. Concerning awards, he is the recipient of the Silver Medal of the French Acoustic Society for his overall work.

He speaks and writes German, French and English and understands Italian and Russian. Married in 1955, one daughter, now living in Norway.

He has about one hundred published papers, including some books and monographs; five papers being published in renown foreign journals, the rest in domestic technical or scientific journals, аnd approximately half of all the papers have been presented at international and domestic meetings. He has as well more than one hundred projects of different size, some being considerably important, concerning sound systems, room acoustics and noise control in practice. A few of them were for buildings abroad (Novaya Opera in Moscow, Congress Hall in Harare). Objects in former Yugoslavia were theaters, cinemas, buildings for sport, culture, music, industry, radio and TV studios, solutions for reducing noise etc.

Papers published in foreign languages are cited in the Biography in Serbian. The most important publications in Serbian are: Fundamentals of technical acoustics, university text-book, 565 pages, three editions, 1977; Planning a sound system, technical book, five editions.