45 DfМОМЧИЛО МИЛИНОВИЋ, дипл. инж, дописни члан АИНС од 2004., рођен је 18. августа 1954. године у Београду. Основно и средње школовање завршио је у Београду до 1973. године, када се уписује на Машински факултет Београдског Универзитета. Дипломирао је 1978. године на одсеку за аерокосмотехнику. Дипломски рад одбранио је из области сагоревања у ракетном погону на Катедри за млазну пропулзију.

Последипломске студије на Машинском факултету у Београду уписао је 1982. године на групи за аерокосмотехнику, одсек за ракетни погон и погон летелица. У међувремену, након студија, заврашава Школу резервних официра техничке службе на Војнотехничкој академији у Загребу (Одсек за наоружање). У току рада на пројекту магистарских студија бавио се новом теоријском и експерименталном пропулзијом и погоном лета у области ракетне и пројектилске технике, Магистарски рад одбранио је 1984 год. на тему “Принципи прорачуна и методологија пројектовања ракетнонабојномлазне погонске групе са чврстом погонском материјом“ на Машинском факултету у Београду. Докторску дисертацију реализовао је на “Пурдуе“ Универзитету у Wест Лаффаyетте, Индиана, УСА, а одбранио је на Машинском факултету у Београду 1990год. са темом “Прилог проучавању процеса мешања и догоревања у коморама ракетнонабојномлазне погонске групе“.

Краће време, у периоду од 1979. до 1980. године провео је на раду у Ваздухопловнотехничком институту у Жаркову, а одмах после у Војнотехничком Институту Копнене војске Југославије у Београду, све до 1992. године, где је напредовао од истраживача-приправника до систем инжењера пројеката ракетне технике, као и НВО. У току рада у ВТИ-КоВ, на задацима реализације специјалне технике и војних технологија, обавио је више стручно-пословних специјализација, једну у француској ракетној индустрији “МАТRА“, затим две у СССР-у и једну у САД, у оквиру које је реализовао експериментални део докторске дисертације за потребе задатака НИР-а у Војнотехничком Институту. Од октобра 1992. године запослен је на Машинском факултету у Београду, са пуним радним временом, у наставничком звању ванредног професора, а од 1998. и у функцији је шефа Катедре за војно машинство и председника Управног одбора Машинског факултета. Године 2001 изабран је за редовног професора Масинског факултета у Београду са пуним радним временом и хонорарног професора Војне Академије на предметима управљања ракетним и класицним наорузањем. Најистакнутије научне и стручне резултате постигао је у области ракетних технологија, системског пројектовања специјалних компонената подсистема и система НВО, разради и развоју посебних наменских технологија и производа, као и релевантним научним областима карактеристичним за примењена истраживања компонената и система НВО, као што су: примењена динамика гасова, специјални проблеми примењене аеродинамике, балистика, сагоревање барута и експлозивних материја и њихове технологије, размена топлоте и масе у високотемпературским и високоенергетским системима, као и студије специјалних решења мултидисциплинарних машинских, електронских и хемијско-технолошких интеграција. Матична стручност везана је, дакле, за специјалне наменске технологије и производе, као и технику и технологију ракетног и класичног наоружања и Система управљања ватром и гађањем.

Пре одласка на научноистраживачки рад у САД, упућује се у професионалну Војну школу страних језика (енглеског), у оквиру које стиче образовање за конверзацијски и највиши професионални рад у струци на енглеском говорном подручју. Обуку за руски језик реализује кроз рад у оквиру специјалистичких стручних послова у ВТИ и у току пројектно-развојних и консултативних боравака у СССР-у.

У периоду 1990.-1993. године биран је за председника Југословенског комитета за експлозивне материје (струковног удружења професионалаца и експерата специјалне технике и технологије). Био је цлан мешовитих комитета за научно-техничку сарадњу Југославије и Русије и Савета за еколошку заштиту, као и Одбора за наменску индустрију Привредне коморе Србије.

Аутор је преко 220 научних, стручних и професионалних радова, монографија и уџбеничког материјала, елабората, студија, рецензија, мишљења и конструктивно-технолошких документација. Свестрани је истраживач докумената и дела Николе Тесле, а у периоду од 1998. године до 2000 и изабрани председник Управног одбора истоименог Музеја у Београду.

Организатор је и руководилац Центра за развој производних програма у наменској индустрији, основаног од стране Министарства за науку и технологију Републике Србије, на Машинском факултету. Говори руски и енглески језик, ожењен је, отац двоје деце, живи и ради у Београду.

 

MOMČILO P. MILINOVIĆ, corresponding member of AESS from 2004.

-          Born 18. August 1954. in Belgrade, Serbia (Former Yugoslavia); father Pane, and mather Dusanka.

-          Elementary, Gramery and High Technical Grammary College finished in Belgrade in 1973. Bachelor and Master academic study finished at Faculty of Mechanical Engineering (Aeronautical Department) of Belgrade University;

-          Final graduate work was finished on the Missile and Jet Propulsion Group;

-          Master Science specialization and phd schooling and final degree thesis realized at the Belgrade University 1984., on the Aeronautical Department of M.E. School from the ramjet propulsion and its integration with a flight vehicles. High Millitary school for reserve technical service oficires finished in

-          Military Academy of former YU in Zagreb Croatia 1981. High Millitary School of English language of Threed level, finished in Belgrade1989. Continual specialization degreses realized in a few countries, France, Sovet Union and US, through the development and research programs in the former Yugoslavia, during advanced research and development, state programs at the Military Tehnicall Institute in area of missile propulsion, combustion, heat and mass transfer and propulsion-to-flight vehicle systems military integration.

-          Ph.D. specialization and Ph.D. thesis realized particular in US laboratorie (Purdue University, Thermal Science and Propulsion Center-TSPC, under supervising of professor A. Lefebvre) on the combustion principles of ramjet engines, for SA 6 missile as the visiting phd schooler during 1990 year.

-          System engineering approach and project managing was specialised on the State Military Institutions of former Yugoslavia, where he was employed from 1979-1992 year;

-          From 1992. employed at Belgrade University on the School of Mechanical Engineering (Faculty of M.E.) as a full professor of defense technologies subjects (Missile systems integration, Special weapon systems subsystems and, its equipment design, and Fire Control Systems and CIS), and honorar profesor of Military Academy Chairman of Military Engineering Department at the M.E. School of Belgrade University and School Managing Board president during former period ;

-          25 years experience in direct realization of MoD advanced development programs, from design engineer to system engineer, in defence products, technologies and weapon integration. President of Yugoslav Conmmitty of Explossive Materials in the perioed 1990-1993 years. Member of editorial board of Military Technical Journal. Author of numerous (more than 200) science papers, studies, University books, design documentations, experimental and theoretical reports and records and system approach materials, as technical, feasibility and probability studies, preliminary and final technical solutions, state of the art analyses in relevant special branches for state and companies purposes. Leader and scientisct on research programs supported by Ministry of science and technology in former and current period. Supervisor of many PhD and Msc disertations and theses from Deffence technologie topics in the diferent science ansd application areas.

-          Corresponding member of Academy of Engineering Science of Serbia.

-          Scientific advisor of state and international supported programs in the, companies and develpmant Institutions in the former period, led by University, and leader of two current OSCE programs for NGO s. Live and work in Belgrade Serbia.