СТЕВАН
МАКСИМОВИЋ,
дописни члан
АИНС од 2007. године, рођен је 12.
08.1948. године у
Лончарима –
Република Српска
од оца Мирка
и мајке Маре
(рођене Кнежевић).
Средњу школу
завршио је у
Брчком а Машински
факултет –
смер
‘Аерокосмотехника’
у Београду.
Дипломирао
је на
Машинском
факултету 1973.
године. Последипломске
тудије
похађао је 1973-1975.
године,
област
‘Ваздухопловне
структуре’ на
катедри
Аерокосмотехнике
Машинског
факултета у
Београду. На
истој
катедри је одбранио
и докторску
дисертацију
са темом “Проблематика
нелинеарног
понашања
анизотропних
вишеслојних
структура у
аеротехници
применом
методе
коначних
елемената”.
По завршетку студија, запослио се у Ваздухопловно-техничком институту - Жарково (сада Војнотехнички институт) и то на испитивању чврстоће структуре авиона. У периоду 1973-76 учествује у испитивању статичке чврстоће структуре авиона “ОРАО”. Од 1976. године ради у Одсеку за прорачун чврстоће структуре трупа авиона. Учествује у реализацији прорачуна чврстоће серијског авиона ОРАО и авиона Г-4 Супергалеб. Поред конвенционалних метода, које су до тада коришћене, уводи Метод Коначних Елемената (МКЕ) за структуралну анализу структуре авиона. Током 1978. године постављен је за начелника Одсека за прорачун чврстоће структуре трупа авиона, где је поред прорачуна чврстоће трупа авиона ОРАО и Г-4, наставио са развојем метода и софтвера у подручју Структуралне анализе и оптимизације структуре, примарно на бази МКЕ. Као резултат истраживања развијен је софтверски пакет (САМКЕ). На известан начин ово је представљало увођење савремених нумеричких метода, односно нумеричких симулација понашања структуре авиона, у процес прорачуна чврстоће као и самог пројектовања. У периоду 1985-86 сарађује са енглеском ваздухопловном фирмом BAe и француском фирмом Marcell Dessault на пројекту надзвучног авиона. Поред развојних пројеката на којима је радио и руководио свим аспектима обезбеђења чврстоће структуре (авиони ОРАО и Г-4 Супергалеб, Беспилотна летилица од композитних материјала, “Велики модел” ИЛ-114 за тунелских испитивања – за потребе Русије) руководио је са три истраживачка пројека ВТИ, у периоду 1980-1990, и то: (1) Пројекат ваздухопловних структура од композитних материјала. (2) Пројектовање интегралних резервоарских простора у трупу авиона. (3) Истраживање у подручју нелинеарне структуралне анализе и оптимизације структуре применом МКЕ.
Током 1991. године Др Максимовић постављен је за начелника Оделења за прорачун чврстоће структуре авиона на ком месту се и данас налази. У овом периоду радио је на на више развојних пројеката од којих су најзначајнији: авиони ЛАСТА-2 и ЛАСТА-3, модернизација авиона Г-4, увођење система за пасивно ометање код свих типова борбених авиона и хеликоптера у Србији.
Др Стеван Максимовић објавио је две монографије, једну из области поузданости и једну из области оптимизације структура од композитних материјала: (1) Зељковић, В., Максимовић, С., Прорачун поузданости механичких елемената и конструкција, Лола институт, 1998; (2) Максимовић, С., Computation Methods for Optimal Design of Layered Composite Structures, ВТИ, 2000. Објавио је као аутор или коаутор преко 130 радова. Научни радови Др Максимовића припадају области развоја и примене нумеричких метода и софтвера за прорачуне чврстоће конструкција, као и за анализе са аспекта замора и механике лома. Развио је са сарадницима софтверски пакет (“ЛОМ-3” којим се врши процена века структуралних елемената изложених цикличним оптерећењима константне амплитуде и спектра). Овај софтверски пакет је непрекидно развијан и дограђиван у периоду 1991-2008 године. Овај софтверски пакет омогућује анализу чврстоће авионских конструкција са аспекта допустивих оштећења (“damage tolerance approach”) што представља нови приступ пројектовања борбених и цивилних авиона.
Значајан истраживачки допринос исказао је у подручју развоја метода за анализе чврстоће структура од вишеслојних композитних материјала. Развио је нове (побољшане) коначне елементе за анализизу понашања вишеслојних композитних љуски и то како за статичку тако и за анализу губитка стабилности као и за посткритично понашање композитних структура.
Др Максимовић, заједно са Проф. Д. Мијуца-МФ Београд, организовао је међународну конференцију “The First International Conference on COMPUTATION MECHANICS” – Београд, 14-17 новембра 2004. Такође је организовао Минисимпозијум у Венецији 20-22 Нов. 2006. под називом “Finite Element Simulation of the Risk Constructions, Experiences and Problems”, у оквиру 2nd WSEAS Int. Conf. APPLIED and THEORETICAL MECHANICS. У оквиру Конгреса Теоријске и примењене механике, који организује Српско Друштво за Механику, 10-13 априла 2007. године, организује минисимпозијум под називом “Computational Methods in Structural Analysis and Optimization by FEM”. Више пута је имао “Предавања по позиву” на међународним скуповима као и на скуповима националног значаја. Члан је: Научног већа ВТИ, Српског Друштва за Механику Србије, WSEAS, ESIS, ДИВК и низа других.
STEVAN MAKSIMOVIĆ, corresponding member AESS from 2007., PhD, was born on August 12, 1948 in Loncari – Republic Srpska, by father Mirko and mother Mara (née Knezevic). He graduated from High School in Brcko, and graduated on the Faculty of Mechanical Engineering – in “Aerospace Technique”, in Belgrade in 1973. He attended postgraduate studies from 1973-1975, in “Aeronautical Structures” at the Department of Aerospace Technique at the Faculty of Engineering in Belgrade. At the same department he defended his PhD thesis “Problems of Non-linear Behavior of Anisotropic Multilayer Structures in Aero-technique by Using of Finite Elements Method”.
Upon completion of his studies, he got a job at the Aeronautical Technical Institute - Zarkovo (now Military Technical Institute - VTI) on the assignment of airplane structure strength. In the period from 1973-1976 he participated in the testing of static strength of airplane structure of “ORAO”. Since 1976, he worked at the Stress Office of Aircraft Fuselage Structure. He participated in stress/strength calculations realization of the serial airplane “ORAO” and airplane “G-4 Supergaleb”. Apart from conventional methods used up to then, he introduced the Finite Elements Method (FEM) for structural analysis of airplane structure. In 1978 he was appointed as the Chief of the Stress Office of Aircraft Fuselage Structure, where, apart from fuselage structure strength of “ORAO” and “G-4”, he continued to develop methods and software in the area of Structural Analysis and Structure Optimization, primarily based on FEM. As a result of research, software package (SAMKE) was developed. In a way, this represented the introduction of modern numerical methods, i.e. numerical simulations of airplane structure behavior, into the process of strength calculations as well as the designing itself. In the period from 1985-1986 he cooperated with English aeronautical company “BAe” and French company “Marcell Dessault“ on the project of supersonic airplane. Apart from development projects which he worked on and management of all aspects of providing structure strength (airplanes ORAO and G-4 Supergaleb, Unmanned Aerial Vehicle of composite materials, „Large Model“ IL-114 for tunnel testing - for Russian needs), he also managed three research projects of the VTI in the period from 1980-1990:
(1) Project of Aeronautical Composite Materials Structures.
(2) Designing of Integral Reservoir Space in the Fuselage.
(3) Research in the Area of Non-linear Structural Analysis and Structure Optimization by Application of FEM.
In 1991 Dr. Maksimovic was appointed as the Chief of the Section of Airplane Structure Strength Calculations, the position that he is still on. During this period he was working on several development projects out of which the most significant were: airplanes “LASTA-2” and “LASTA-3”, modernization of airplane “G-4”, introduction of the system for passive interference on all combat airplane and helicopter types in Serbia.
Dr. Stevan Maksimovic, published two monographs, one from the area of reliability, and one from the area of Optimization of composite structures:
(1) Zeljkovic B., Maksimovic S. – Reliability Calculation of Mechanical Components and Structures, Lola Institute, 1998 (In Serbian);
(2) Maksimovic S. - Computation Methods for Optimal Design of Layered Composite Structures, VTI, 2000. As the author or co-author, he published over 130 papers. Scientific papers of Dr Maksimovic, belong to the area of development and application of numerical methods and software for stress/strength calculations, as well as for the analysis from the aspect of fatigue and fracture mechanics. With his associates he developed software package “FAILURE-3” (the life estimations of structural elements subjected to cyclic loads of constant amplitude and spectrum). This software package was being continually developed and upgraded during the period from 1991- 2008. This software package and methodology enables analysis of airplane construction with respect to the damage tolerance approach, which represents a new approach to designing of combat and civilian airplanes.
He gave significant research contribution to the area of development of computation methods of multilayer composite structures. He developed new (improved) finite elements for analysis of multilayer composite shells behaviour, both for static and stability analysis and postcritical behaviour of composite structures.
Dr. Maksimovic together with Prof D. Mijuca – Matematical Faculty, Belgrade, organized international conference “The First International Conference on COMPUTATION MECHANICS” – Belgrade, November 14-17, 2004. He also organized Mini-symposium in Venice, November 20-22, 2006, entitled “Finite Element Simulation of the Risk Constructions, Experiences and Problems” within “2nd WSEAS Int. Conf. APPLIED and THEORETICAL MECHANICS“. Within “Conference of Theoretical and Applied Mechanics“ organized by Serbian Society of Mechanics, April 10-13,2007, he organized mini-symposium called “Computational Methods in Structural Analysis and Optimization by FEM”. Several times he had lectures by invitation in international meetings and meetings of national significance. He is a member of: Scientific Council of the VTI, Serbian Society of Mechanics, WSEAS, ESIS, DIVK and many others.